Rijaliti Srbija
I dok naš brod tone, tone, a zvona zvone mi nesretni putnici na toj ukletoj lađi radimo – šta?
Pre nego što je Titanik – Srbija udario o santu surove realnosti većina je spavala u potpalublju, „elita“ se za sve pare provodila na gornjoj, ružičastoj, palubi a oficiri i Kapetan uživali u svom neznanju, oholosti i bahatosti umišljajući da su nezamenjivi i nedodirljivi. Ali… došao je maj Leta Gospodnjeg 2023., neka deca i omladinci su poginuli, ubijeni kao na bojnom polju usred rata na „bezbednoj“ palubi broda koji plovi neznano kud.
I usnuli putnici su se probudili, ustali i počeli da se bune protiv Kapetana Kuke (Vučića) i njegove družine koja za sebe voli da misli da je napredna a to kako oni rade sve što rade je izvesno napred u propast.
Poljoprivrednici, koji su za proteklih 11 godina vlasti našminkanih radikala dovedeni do prosjačkog štapa, blokirali su staze na najvažnijim saobraćajnicama, prvenstveno na palubi Vojvodina, poštari su prestali da raznose pošiljke i po javnim i po privatnim kabinama, medicinski radnici protestuju i zbog malih plata i zbog uslova u kojima moraju da rade a putnici (građani i građanke) se leče po „babljim“ receptima, advokati prete da će prestati sa pružanjem usluga pravne pomoći, čak i deca su izašla na ulice iz svojih hladnih učionica (gle čuda, grejanje na našem „zlatnom“ brodu ne radi u školama) a svi oni koji se ne slažu sa načinom na koji Kapetan (firer AV) upravlja plovilom države i društva serbskog krenuli su u predizbornu kampanju sa nadom da će promeniti kurs dobrano oštećenog broda.
Da, kako god to neobično zvučalo, na našoj maloj barci došlo je do pobune nezadovoljnog naroda kome je, izgleda, dosta obmana i laži od strane vladajuće ekipe, tzv. kompletnih idiota dok voda prodire odasvud, većini je već stigla do grla i znaju i osećaju da nešto mora da se promeni pre nego što situacija postane bezizlazna.
Kapetan zato pokušava da sve amortizuje svojim neprestanim obraćanjima (baljezgarijama) po medijima pod svojom kontrolom i novim, enormnim, količinama laži koje sipa brzinom munje. Taj ne bi prepoznao istinu ni da mu sedne u krilo. I sve njegove podguzne muve krenule su da preko svake mere zuje unaokolo o velikim uspesima Kapetana po morima širom sveta a naročito na samom brodu koji je on lično i projektovao i izgradio i upravlja istim više od decenije, ali čini se da ni oni više ne veruju u ono što govore i zato sve više pribegavaju goloj sili – upadaju ljudima u njihova prebivališta, zastrašuju porodice i decu čak, svima onima koji protestuju prete i blate ih gde stignu, naravno da prednjači ludi Kapetan, otpuštaju se s posla neposlušni i nepodobni a svi oni koji su nezadovoljni politikom mudrog rukovodstva dobijaju epitete „izdajnik“, „nepatriota“, „antiSrbin“, „đilasovac“, „šolakovac“ i sve tako jadno i bedno.
Najstrašnije uvrede upućuju najumnijim glavama koje ovo društvo na ovom brodu ima a koji su ostvareni i slobodni građani i koji pozivaju (ProGlas) druge ljude da izađu i glasaju po svojoj, slobodnoj, volji, dele penzionerima neku siću za siguran glas, ucenjuju one koji rade u javnom sektoru da moraju da sakupljaju kapilarne glasove i da za sendvič sa parizerom prisustvuju mitinzima podrške Vođi a sve u strahu od mogućeg poraza na izborima iako ih oni sami organizuju i kontrolišu.
I zato su čamci za spasavanje spremni, ama ih nema dovoljno za svu naprednu posadu, oficiri se možda i snađu nekako ali obični napredni mornari teško da će izbeći davljenje u bistroj vodi koja nadire kroz pukotine kojih je na trupu našeg broda svakim danom sve više.
Ako dođe do promene na komandnom mostu prvo što nova ekipa koja preuzme kormilo mora da uradi je da koliko-toliko sanira štetu nastalu od udara u santu leda katastrofalnih poteza prethodnog komandanta i njegove nesposobne vojske, onda da sve odgovorne za loše stanje sankcioniše po zakonu jer ljudima treba hleba ali oni traže pre svega pravdu, da se jasno odredi kurs ovog našeg jedinog broda koji imamo prema Evropi gde nam je mesto a zatim da se polako ali sigurno rešava jedna po jedna stvar i da ovoga puta rukovođenje brodom (državom i društvom) preuzmu stručni i nekorumpirani ljudi a da mi putnici i stanovnici ovoga što zovemo „naša Srbija“ imamo dovoljno strpljenja ali i da se aktivno, prema svojim mogućnostima“, uključimo u promenu koja će nam, ako se zaista potrudimo, izvesno doneti boljitak na svim poljima.
Dobar vetar u jedra treba zaslužiti i znate kako se kaže: „Živeti se ne mora a ploviti se mora“.
Piše: Dragan Karalazić