Rijaliti Srbija
Studenti u pobuni ili kako ih režimska bagra etiketira „blokaderi“ organizovali su za vikend skup po nazivom „Šta znači pobeda?“ i tako otpočeli novu fazu borbe protiv naprednih okupatora a za slobodu i pravdu na način da su predstavili neke tačke svog programa koji će na izborima, kad god da budu, zastupati lista, za sada pod imenom „studentska“.
Na samom vrhu su se očekivano našli Zakon o lustraciji i Zakon poreklu imovine. Svi oni koji su obavljali svoj posao na rukovodećim državnim i javnim funkcijama na nedostojan način ili nisu radili ono što su po zakonima čak i ove presmešne države morali ne smeju više učestvovati u radu institucija, javnih preduzeća i ustanova, ako postoji krivična odgovornost znaju se posledice (opet po zakonu) ali se ni moralna, ljudska, odgovornost ne sme izostaviti. Nema demokratije za neprijatelje demokratije!
Ono što je režim a Ajatolaha Acu posebno pogodilo i onespokojilo je predlog Zakona o poreklu imovine, pa su se unervozili i nesvesno u komentarima na svojim propagandnim a gadnim servisima otkrili šta ih najviše žulja. Ta partija i bratija se u ovih predugih već 14 godina na vlasti toliko nakrala i izbahatila sve misleći da tome nema kraja i da nikada neće stići račun za svu tu pljačku narodnih para kad ono međutim: Zakon koji studenti najavljuju kaže da će svako ko je vršio javnu funkciju morati da dokaže kako je stekao enormne količine novca i nekretnina sa platama najnižim u Evropi.
Kakav danak neiskustvu! Đavo, pre ili kasnije, dođe po svoje. (I samo jedan malecki amandman: što se tiče kompanije Pink u vlasništvu ušmrkanog Željka Mitrovića da se primeni recept iz govora jednog rimskog senatora iz davnih vremena koji je svoje govore u Senatu završavao uvek sa: „Sve u svemu, kako god, mislim da Kartaginu treba razrušiti“. Ko razume, shvatiće).
Podrazumeva se da će biti užasno teško primeniti pomenute zakone u praksi ali polako, korak po korak, prvo treba ovo radikalsko-fašističko čudovište pobediti na izborima ili već nekako a onda mu otsecati glavu po glavu dok ne postane mala maca. Ne može se korupcija koja kao kancer izjeda društvo lečiti aspirinom niti biljem već je neophodna odlučna i precizna hirurška intervencija da bi pacijent preživeo i bio jednog dana opet zdrav i slobodan.
Pobeda je lepa stvar, naučio nas je još onomad legendarni Duško Dugouško a pobedu treba i zaslužiti. Mladi ljudi koji su podigli veliki deo Srbije na noge, iz blata i očaja, već su zaslužili da pobede. Jer, oni su spremni na žrtvu, toliko su već rizikovali, tukli su ih i hapsili i ponižavali al’ džaba su krečili, svakom svojom aktivnošću sve više su se približavali običnim građanima i građankama širom naše zemlje, koja će u jednom trenutku, htela-ne htela, morati da prevrne na dobru stranu i postane normalna i za promenu pristojno mesto za život.
Do sada, u poslednjih više nego uzbudljivih godinu i kusur dana, izgledalo je kao u pesmi Zabranjenog pušenja: „Ko igra za raju i zanemaruje taktiku, zavšiće karijeru u nižerazednom Vratniku“. Ali, po svemu sudeći, organizovani studenti („pametan ne popušta, pametan se organizuje“) i pobunjeni građani iz svih slojeva društva imaju i strategiju i taktiku za pobedu nad Zlom. Zato svi moraju stati u jedan front, koračati strpljivo, pametno i odlučno, nikada ne odustajati i biti spremni da budu pravi kada to bude najpotrebnije.
Vreme je uvek na strani mladosti i lepote („koja će spasiti svet“), njihova je budućnost.
Pumpati hrabro – do pobede!
Piše: Dragan Karalazić
