ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Svojevremeno su u ekološkoj akciji „Novembar, mesec drveća“ zaposleni u kompaniji „Hemofarm“ i „Hemofarm Fondacija“ posadili su 100 stabala drveća u šabačkom naselju Letnjikovac. Ova akcija bila je deo nacionalne kampanje „Svim srcem“ za unapređenje ekoloških standarda u gradu koji ima samo 4m² zelenila po glavi stanovnika, što je šest puta manje od evropskog proseka. Podršku zaposlenima u ozelenjavanju pružili su i predstavnici lokalne samouprave sa tadašnjim gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem i oko 60 prvaka iz Osnovne škole „Majur“, saopšteno je tada iz kompanije „Hemofarm“. U Šapcu su zasađena stabla jasena, hrasta, crvenog hrasta, ukrasne šljive, barskog čempresa, pitomog i divljeg kestena, lipe, breze, sorbusa, ginka. Generalni direktor „Hemofarma“, Ronald Seeliger, imao je tu čast da prvi pokrene lanac dobrih ekoloških stvari u Šapcu sadnjom prve sadnice hrasta.
Na prostoru Starog grada, a budućeg Sava parka u Šapcu, novembra 2017. godine, u akciji koja je bila inicijativa lokalne samouprave na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem, zaposleni u „Hemofarmu“ i „Hemofarm Fondaciji“ zajedno sa šabačkim učenicima Osnovne škole „Nata Jeličić“ i glumcima serije „Senke nad Balkanom“, Marijom Bergam i Andrijom Kuzmanović posadili su još 100 stabala drveća u ekološkoj akciji „Novembar, mesec drveća“ na prostoru Starog grada, a budućeg „Sava parka“ u Šapcu. Podršku akciji je pružila i ambasadorka Australije u Srbiji Džulija Fini.
Dve godine kasnije na inicijativu Privrednog saveta grada Šapca pokrenuta je akcija “Pluća grada Šapca” u okviru koje su kompanije iz Šapca, početkom decembra 2019. godine, ozelenjavale prostor budućeg „Savaparka“. Ideja je bila da prostor na kome je nekada bila deponija postane veliki park sa 2.000 stabala a koji je trabao da bude zelena oaza za sport, rekreaciju i kulturu. Za ovu namenu “Eliksir – Mineralna đubriva” je izdvojio tri miliona dinara za 479 sadnica. Firma “De Heus” je posadila 25 stabala, posađeno je 127 sadnica koje je poklonila kompanija “Pasubio”, dar In tehnika bio je 30 hrastova. Kompanija „Galeb grup“ je posadila 16 stabala. Zaposleni u građevinskoj firmi „SET“ posadili su 50 stabala. „Zorka keramika“ je donirala 200 stabala.
Akcija „Pluća grada Šapca“, nastavljena je, 20. decembar 2019, sadnjom 50 platana, u Ulici vojvode Putnika, a darovala ih je Kompanije „Comex“.
Akciju je prkinula „Korona“ a potom se dogodila i promena vlasti.
Međutim, i nova vlast u želji da prisvoji sve ono što je do tada zasađeno, 7. decembra 2020. godine, uz veliku medijsku pompu u okviru društveno – odgovornog projekta ,,Zelena Srbija”, koji je sprovodila kompanija „Kolor media komjunikejšns“, a pod pokroviteljstvom „Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije“, na Savskoj aveniji u Šapcu posadili su 10 sadnica poljskog jasena. Šabac je bio jedan od deset gradova koji su izabrani za realizaciju ovog projekta. Tim povodom, prisutnima su se obratili dr Aleksandar Pajić, gradonačelnik Šapca, Nemanja Pajić, predsednik Skupštine grada Šapca i Predrag Ivanović, šef kabineta Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.
Početkom 2021. godine, tačnije 23. marta, Gradonačelnik Šapca je u Ministarstvu zaštite životne sredine sa ministarkom Irenom Vujović potpisao ugovor o projektu pošumljavanja grada. Šabac je bio jedna od 38 lokalnih samouprava u Srbiji, kojima je resorno ministarstvo sufinansiralo ovaj projekat. Ukupna vrednost projekta ozelenjavanja iznosila je 2.646.000 dinara. Ministarstvo zaštite životne sredine obezbedilo je sredstva u iznosu od 1.850.000 dinara, a ostala sredstva trebal je obezbediti iz budžeta grada Šapca. Planirano je bilo da se sadnice zasade na lokaciji ulice Zapadna transverzala u Severozapadnoj radnoj zoni u dužini od 1.400 metara. ,,Ovo je prilika da Šabac dobije nova pluća grada. Najbitnije je da udišemo čist vazduh, a ovaj projekat je korak ka tome“ – hvalio se tada gradonačelnik.
Nekoliko dana kasnije (29.03.2021) oglasio se i Nikola Begović, tadašnji v.d. direktora JKP „Stari grad“ koji se pohvalio da u Sektoru zelenila imaju sopstvenu proizvodnju sadnica kojima dopunjuju cvetne leje, ukrašavaju zelene površine i trgove. I da prolećno uređenje grada počinje u punom zamahu.
Realizacija još jednog projekta pošumljavanja Sportsko rekreativnog parka ,,Dudara“, podržanog od strane Ministarstva zaštite životne sredine počela je 19. novembra 2024. godine kada je posađeno prvih 100 sadnica a do kraja novembra, u sklopu ovog projekta, koji obuhvata i ozelenjavanje prostora Savske ulice trebalo je da se posadi ukupno 1.574 sadnica. Cilj je bio pošumljavanje degradiranih površina, kako bi se dobila reprezentativna parkovska površina uz pešačku promenadu do savskog pristaništa, kao i zelena površina na bivšoj deponiji. Ukupna sredstva za realizaciju projekta iznosila su 6,9 miliona dinara.
I šta bi?
Za ukupan razvoj i promociju grada Šapca, Aprilsku nagradu, prošle godine, dobila je baš ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, kojoj je ujedno uručena i Povelja počasnog građanina grada Šapca.
I to je jedino što će, verujem, ostati trajno. Jer od svih onih silnih para koje je ova ministarka „darovala“ šabačkoj vlasti grad i nije imao neku veću korist. Kažem grad jer za pojedince nisam siguran.
Ali da pođemo redom.
Pokušaj prethodne vlasti da samo 4m² zelenila po glavi stanovnika, koju je Šabac imao, bar malo približi evropskom proseku, koji je 6 puta veći, nije urodio plodom. I pored činjenice da je u ozelenjavanje grada uložen veliki trud i znatna novčana sredstva.
Sećanje na hiljadu i više stabala posađenih te 2019. godine na „Dudari“ čuvaju jedino table donatora zarasle u visoku travu i zapisi u medijima.
Od 10 stabala poljskog jasena koje su dva Pajića sadila ostalo je samo 7. Mada i oni izgledaju „tanji“ nego kad su posađeni što samo može da znači da ni oni nisu „autentični“.
Naravno, teško je ići i prebrojavati sve sadnice, za koje se tvrdilo da su zasađene, ali na prvi pogled potpuno je jasno da od skoro 5.000 sadnica koliko je zasađeno, ili je trebalo da bude zasađeno, malo šta može da se vidi.
Takođe, bilbord „Sava park“ čiju izgradnju je naprednjačka vlasat bez razumnog objašnjena zaustavila, zamenio je drugi bilbor na kome piše „Šabac grad budućnosti“ ali ni od njega nema ni sena. A gde su se zagubili novci, za ovu svrhu namenjeni, to niko ne zna. U Šapcu vlast ne funkcioniše, jer gradom zvanično upravlja samo gradonačelnik, i radi šta hoće i kako hoće. Mada svi su izgledi da to umesto njega radi neko drugi, „iz senke“ i da to ne radi u korist građana. Ali ne postoji ni opozicija kojoj je posao da kontroliše rad vlasti i da javnosti, građanima, skreće pažnju na sve nepravilnosti koje vlast čini i da ih u tome sprečava.
Rezultat nezainteresovanosti i nerada lokalne vlasti ali i lokalne opozicije, koji su u idealnom sadejstvu i očuvanju trenutnih pozicija, međusobnog nezameranja zlu ne trebalo, i ličnih interesa, je opšte političko mrtvilo ali i sunovrat, krah, kolaps, slom, raspad i nazadak grada. Tako se u javnosti, među građanima, stvorio jedan bezizlaz, beznađe, pesimizam da se nešto može promeniti i propadanje grada postaje opšteprihvatljiva normalnost.
„Pluća grada“ su nam uništili ali šta je sa mozgom?
Ivan Kovačević
