Rasprodaja glasova
Vajkao se ne tako davno predsednik Srbije Aleksandar Vučić da se oni iz Evropske unije prave blesavi povodom Kosova, a, eto, i on se pravi blesav da nema kupovine glasova na izborima. Izjavi slavodobitno, posle eklatantnog primera iz beogradskog Kol centra, da to nije kažnjivo. Pravdajući se primerima da tu ima volontera, ali i onih koji rade za para. Ali, tobož, zaboravi da je eksplicitno rečeno da se na dan izbora dnevnica sa fotografisanim glasačkim listićem, kao znak lojalnosti stranci, plaća devet hiljada dinara.
E to jeste kažnjivo, po Krivičnom zakonu, onaj koji obećava, daje poklon ili plaća za glas kazniće se novčano ili kaznom zatvora do tri godine. I to nije sve, jer je to obostrani slučaj mita i korpucije: onaj koji proda glas takođe će se kazniti, novčano ili zatvorom do tri godine.
Međutim, nekako se uvrežilo mišljenje da se glas može prodati, pogotovo socijalno ugrožene grupe. Ali, zabrinjava da na to ne reaguju nadležna tužilaštva na očigledan primer kupovine glasova, niti formiraju predmeti, a može lako da se ceo slučaj istraži i dokaže krivica.
Novinarka CINS-a Ivana Milosavljević sve je servirala na tacni, nešto slično bilo je i u slučaju Votergejt kada je zbog prislukuškivanja demokrata američki predsednik Ričard Nikson podneo ostavku. Od ovoga nema odbrane.
No, očigledno tužilaštva su u službi izvršne vlasti, te prosto beže da se nekom ne zamere. I u Šapcu su pre tri i po godine predate krivične prijave, sa sve dokazima, o kupovini glasova. Najčešće kombijem se doveze grupa birača, glasaju – zna se za koga, budu isplaćeni, i oni ispunili građansku dužnost.
Tu su i grupe „za podršku“, ekipe iz kriminogenog sveta, koje „paze“ na kupoprodajni odnos. Glas se plaćao od dve do pet hiljada dinara, a i sadašnja cena je slična. Uostalom, novac nije problem. Otuda naduvani računi za auto-puteve i druge poslove sa državom, i do tri-četiri puta skuplje od tržišnih cena.
Ali, pravo građana da biraju i budu birani temeljno je demokratsko pravo, i to traje od Velike francuske revolucje. U Evropi je nezamislivo da se kupuju glasovi, jer se time, na neki način, poništava individua i ličnost, a građanin je nosilac najvišeg prava u državi, koji to pravo prenosi na one koje bira. I kako to biva u demokratskim zemljama državnici i političari su samo narodni službenici, u službi građana.
Nekako se zaboravlja da pravo proizilazi iz morala, a onaj koji sunovrati svoju ljudskost nema odgovornost za to svoje delo, plaćeno 20 ili 50 evra. I tu se krug zatvara od neodgovornih građana do neodgovorne vlasti, a Srbija je tu gde je, tavori, jedna od najsiromašnijih država u Evropi.
Pre dva veka Nikolaj Gogolj pisao je o kupovini mrtvih duša, ali mnogo je teži greh kupovina živih duša. I ima i praktičan savet da se izbegne totalni moralni poraz, od kupovine, ucena i pretnji: fotografiše se dati kupljeni ili ucenjeni glas, a onda se to prekriži i zaokruži neki od prihvatljivijih predloga.
Dragan Eraković
