Ne znam da li je, u toku četrdeset godina rada, u školu stiglo koje pismo prigovora roditelja na moj rad. Možda i jeste, ali to mi nikada niko nije rekao niti pokazao. Niko nije idealan, pa su prigovori sasvim mogući, kada je reč o bilo kome. Napominjem kako ne želim da tekst koji sledi ima subjektivnu, agresivnu ili odbrambenu notu, već samo objektivnu i polemičku, prijateljsku.
Podsetio bih nešto sve koji to do sada nisu znali. U Biblioteci šabačkoj prisustvovao sam seriji predavanja i razgovora o životu i delu Mihaila Đurića, srpskog filozofa, sociologa, univerzitetskog profesora i akademika, rođenog u Šapcu 1925. godine. Baveći se antičkom filozofijom, Mihailo Đurić poručuje nam kao je stav antičkih filozofa bio da, govoreći ili pišući o nekome, prvo treba govoriti ili pisati o svemu pozitivnom, pa tek onda o negativnom, vezanom za određenu ličnost.
Ne pamtim i ne znam da li je ikada u šabačke škole stiglo pismo u kome su roditelji naveli ijednu reč pohvale za profesora koji je tema pisma, što je u direktnoj suprotnosti sa tako valjanim stavom antičkih filozofa. Mnogi bivši učenici šabačkih škola danas su ugledni građani, kod nas ili u svetu. Nije moguće da su ponikli u školama u kojima se ni za jednog profesora ne može napisati ni jedno roditeljsko pismo pohvale ili zahvalnosti.
U nastavku treba postaviti i pitanje da li je adresa na koju je pismo poslato prava i jedina. Mnogo toga što nije dobro u današnjim školama posledica je onoga što im je dirigovano iz Ministarstva. Najčešći prigovor je da đaci ne razumeju svoga profesora. To bi se, osim dodatnog napora profesora, moglo značajno poboljšati i već toliko puta pomenutim smanjenjem obima i težine gradiva. Kako roditelji ne napišu pismo Ministarstvu o tome? A ako se već dopisujemo, mogli bi i profesori da upute protestno pismo roditeljima, što svoju decu i njihove profesore ne brane od nerealnih zamisli i zahteva propisanih u Ministarstvu!
Ne želim apriori da branim profesore, ali navešću neka svoja iskustva, kao profesora matematike. Dešavalo mi se da u školu dođe roditelj učenice ili učenika kome predajem, žaleći se da ta učenica ili učenik ne razume moja predavanja. Takvu posetu nikada nisam odbio ili ignorisao.
Pozvao bih na razgovor učenicu ili učenika o kome je reč, otvorio zbirku zadataka i zatražio da mi za početak navede osnovna matematička pravila, ispisana u zbirci na prvoj strani bilo koje aktuelno rađene oblasti. Ne da mi ih objasni, nego samo navede. Dakle ne da mi učenik npr. dokaže Pitagorinu teoremu, nego samo da kaže kako ona glasi. Odgovor nije bio, ne razumem pravila, nego ne znam ih. Svaki roditelj može, pre nego što uputi protestno pismo, ili dođe na razgovor kod profesora, da proveri zna li njegovo dete najvažnija matematićka pravila iz rađene oblasti, uz pomoć zbirke i na veoma jednostavan način. Možemo li reći da ne razumemo tablicu množenja? Ne, nego da je ne znamo. Tako je i sa još mnogo toga u matematici. Pogrešan je stav da se matematika ne uči, i to prvo treba promeniti u korist i učenika i profesora. Matematika se uči, kao i svi ostali predmeti. Nisam nikada imao učenika koji je naučio i znao matematička pravila, a bio nezadovoljan svojom ocenom.
Šta se najčešće dalje dešava, po prispeću takvog pisma. Angažuju se školski psiholog, pedagog i direktor škole, koji će doći na čas kod profesora na čiji kvalitet stručnog rada je upućen prigovor. Moraju li školski psiholog, pedagog i direktor škole da su kompetentni za nadzor stručnog rada profesora? Ne moraju. A onda dođe nadzornik i profesoru pronađe neki formalno – administrativni prigovor i naloži mu da ga otkloni u datom roku?!
Ako prozvani profesor, uvidom jedino stručnog nadzornika, radi po planu i programu, ocenjuje po datim preporukama za ocenjivanje, pa čak ispunjava i te formalno – administrativne zahteve, šta ćemo onda?
Može li se profesor žaliti za uznemiravanje i neku vrstu mobinga od strane roditelja i tražiti satisfakciju ili odštetu? Naravno da ne može.
Time roditelji i profesori nisu ravnopravni, na štetu profesora. A ni to nije pravedno i još više diskredituje ionako zanemarenu i skrajnutu prosvetu. Mislim da bi i za pisma roditelja školama trebalo uvesti neke objektivne i valjane propozicije, kojih trenutno nema.
