Sretenjska svečanost i u školi u Mišaru
Pre dvadeset godina zbirku poezije za decu Krstivoje Ilić zaveštao dečaku Ivici „da čuva uspomenu, na veliku – LJUBAV, tetke Slavke i teče Krstivoja; iz vremena njegovog detinjstva.“ Ivan Radovanović sa porodicom ispunio pesnikov zavet – knjiga Izrastanje godine ugledala svetlost dana
Jedan školski čas u Mišaru, u utorak 17.februara ( iako se praznovalo) bio je posvećen Sretenju i dragom pesniku, velikom poštovaocu i prijatelju Mišara – Krstivoju Iliću. Uz domaćinstvo izdvojenog odeljenja Osnovne škole „Jevrem Obrenović“ i u organizaciji Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar.
-Zbirka Izrastanje godine pesnika Krstivoja Ilića – koji je pre nekoliko godina promenio svetom – predstavlja njegov najveći pesnički domet u poeziji namenjenoj deci. Ona je pesnički monolit, spomenik jednoj ljubavi. A ljubav koja nas zapljuskuje iz svakog stiha nije samo osećanja koje se rađa u srcu već magnetna sila života. Ova poezija je prerasla lični povod svoga nastanka i svoju toplinu izlila na svu decu, dečake i devojčice, koji će je prigrliti kao nenadani dar koji je odnekud, nakon dve decenije, neko kradom smestio u njihove školske torbe. Poput opevane trave koja se, nakon zime, ponovo zeleni poput maminih očiju.
Svojim savršenim, milozvučnim rimama, ova zbirka nas uverava da istinska poezija nije obično nizanje stihova već razlog pesnikovog postojanja i neomeđenog trajanja u vremenu.“
( Dobrilo Aranitović, u pogovoru Poezija kao zaveštanje)
Baš su ti ove pesme đavolaste
U najkraćem… Pesnik je rođen u Brdarici, u zaseoku Vila-Leska, 1938.godine. Školovao se u Draginju, Šapcu i Beogradu. Autor je brojnih knjiga za odrasle i decu. Svojom poezijom stekao je ugled jednog od najistaknutijih srpskih elegičara. Često je prevođen i nagrađivan. Zastupljen je u čitankama, antologijama i izborima lektira… Govorio je: „Živeo sam zaista kako je nalagao Bog poezije.“… Izuzetno je, dok ga nisu ophrvale godine i bolest, voleo druženja, a najviše sa decom… Na žalost napustio nas je u avgustu 2022.godine. Kada se kaže Mišar, odmah se pomisli na njegove Mišarske elegije (napisao je i Mišarsku dramu)… Ovoga puta sećanje na Krstivoja bilo je kao dečjeg pesnika…
Njegove Male ljubavne pesme 2011.godine objavljene su kao dvanaesto dopunjeno izdanje, a pesnik tada reče: „Ljubav je jedino božanstvo koje se i u zemaljskom životu jasno i čulno ispoljava… Male ljubavne pesme nežni su cvetovi u vrtu tog božanstva, i nastajale su kao dokaz večne mladosti ljubavi. Od pojave prvih izdanja postale su voljene i od dece, i od odraslih, i od samih pesnika svih generacija, što je zaista retkost!“ Volela ih je i velika srpska i svetska pesnikinja Desanka Maksimović. „Baš su ti ove pesme đavolaste! Nije ni čudo što ih tolikovole deca! A volim ih i ja.! A Duško Trfunović zapisao je: „Male ljubavne pesme prestaju biti male, kada ih piše Krstivoje.“ Aplauzima su pozdravljene pesme „San zvezdani“ i „Tužna ljubavna pesma“…
-Moja je sreća, mislim da je sreća, da sam se družio sa Krstivojem“- rekao je novinar i književnik u penziji Stevan Matić, uz hvala što je pozvan da prisustvuje divnom skupu, uz novu knjigu i posvetu velikom pesniku…Ispričao je kako je Krstivoja, kada je pre trideset godina, pisao monografiju Medicinske škole, Pola veka uz čoveka, zamolio da napiše himnu škole… I nastala je prelepa Oda zelenoj školi… Prisetio se i jedne od anegdota: „ Jednom prilikom idem ja Masarikovom ulicom, on sa druge strane. Pređem na tu stranu, on oborio glavu, ide polako kako je već išao, priđem i kažem: Šta je Krstivoje, šta si se zamislio?A on će: Jesi li lud, a o čemu pesnik može da misli?!“
Izrastanje godine
Spletom divnih okolnosti, novu knjigu Krstivoja Ilića, u izdanju Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ Mišar, uz pogovor Dobrila Aranitovića „Poezija kao zaveštanje“ finansirala je i poštovaocima velikog pesnika i dečje poezije darovala – porodica Radovanović – Ivan sa roditeljima Jovanom i Radmilom; brat Nikola uradio je korice i ilustracije. Knjigu je štampala „Čivija-print“ Šabac.
„Stara latinska uzrečica da svaka knjiga ima svoju sudbinu obistinjuje se skoro uvek bez obzira na raznolikost sudbina koje ih čekaju. Ovoga puta je reč o jednom takvom izuzetno retkom obistinjavanju – o poeziji kao zaveštanju koja je nakon dvodecenijskog sna najzad poprimila formu knjige. Na radost ljubitelja poezije, u slavu autora, zaveštavaoca, i na radost ličnosti kojoj je zaveštana i koja je u potpunosti ispunila to zaveštanje“ – početne su reči u pogovoru Dobrila Aranitovića…“ Ostalo je zabeleženo i sledeće: „Podeljena na pet ciklusa („Prolećna obeležja“, „Letnji raspust“, „Jesenje tajne“, „Zimske bajke“ i „Trešnja u kalendaru“) zbirku poput Betovenove Ode radosti, otvara himna životu, pohvala zemlji kao majci sviju stvari sa željom: da su deca razdragana, / kad procveta trešnja rana. / I krovovi – sa rodama, / i lokvanji na vodama. / I da pesnik pesmu sanja, / kao razlog – postojanja.
Prisutne je Ivan Radovanović podsetio da je njegovo druženje sa tečom Krstivojem počelo kada je imao dvanaest godina.
-On se 1995.godine ženi sa mojom tetkom Slavkom, koja je bila njegova dugogodišnja ljubav. Vrlo brzo smo se nas dvojica zbližili, a onda je on počeo polako da me uvodi u čarobni svet knjiga. Davao mi je preporuke šta da čitam, a ja sam ga slušao, odlazio u biblioteku i tamo pronalazio te knjige. Onda je jednog dana došao i rekao da ću ja biti čuvar njegovih dela. Tako je naša kuća postala mala biblioteka za odštampane knjige Krstivoja Ilića. A onda mi je 2006.godine Krstivoje doneo i poklonio otkucan tekst neobjavljenih dečjih pesama Izrastanje godine. Savetovao me je da to ne objavljujem dok je on živ, ali da svakako jednog dana ta knjiga treba da ugleda svetlost dana. Od tada je prošlo dvadeset godina. Krstivoja više nema. Otišao je u nebeske vrtove 2022.godine, a moja porodica i ja odlučili smo da ispunimo pesnikovu želju. Zato je Izrastanje godine knjiga koja je nadživela pesnika i koja će još dugo živeti među nama“ – rekao je, obraćajući se prisutnima Ivan Radovanović.
Bog svetlosti, i Bog vode,
Brinu se o tvojoj sreći!
Svakako najlepši deo druženja, u školi u Mišaru, bio je kada su osnovci Despot Radisavljević, Natalija Kačarević, Tara Simić i Staša Simić, pročitali pesme Maštarije, More, U predgrađu i Dečje suze, a čula se i pesma Izrastanje: „Nova klica svetlost traži, / da iznikne jača, gušća – / u svom rastu, kojeg snaži, / plavi vazduh mladih pluća!“
-Posle Filipa Višnjića Krstivoje Ilić je Mišar i Karađorđa uzdigao upravo do visina Filipa Višnjića. Mi smo ponosni jer smo štampali i njegovu prvu knjigu Mišarskih elegija, ali i posebno šesto izdanje koje smo podelili u svim školama grada Šapca, kao i svim prijateljima ovde, širom Srbije, ali i izvan njenih granica. Krstivoje je pesnik, i naš prijatelj, i mi smo ponosni na sve što je uradio, a ponosni smo i na sve što smo mi za njega uradili; njegova skulptura je deo izložbe Zadužbinskog društva“ – rekao je, između ostalog, pozdravljajući prisutne, predsednik društva Stevan Simić. „Mi smo pomalo zaslužni i za ovu knjigu (koju je Krstivoje ostavio kao zaveštanje… (Društvo je uradilo CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd)… A otkupili smo i trećinu tiraža; knjige će biti poklonjene mišarskoj deci, a deo ćemo pokloniti našim članovima, saradnicima i prijateljima… Da pomognemo ovaj projekat za sledeće izdanje…“
Hvala svih prisutnih bilo je Ivanu Radovanoviću, dečaku Ivici, što nam je darovao Izrastanje godine teče Krstivoja Ilića.
Tekst: S.Ljubić
Fotografije: T.Savić, B.Gajić
