Uz Dan studenata, četvrti april
Nakon 90 godina od ubistva studenta Žarka Marinovića koji je stradao u protestima protiv ondašnjih vlasti, umnogome se istorija, nažalost, ponavlja na ovim našim prostorima. Nakon nezakonitog upada policije u Rektorat Univerziteta u Beogradu čime je narušeno vekovno pravilo o autonomiji, došlo je do još grubljeg nasrtaja na akademsku zajednicu. Najpre je ministar za kapitalna ulaganja Glišić zapretio svim roditeljima da ne upisuju decu na „blokaderske fakultete“ da im se ne vraćaju u mrtvačkim kovčezima, a onda i ministar informisanja Bratina da policija ima pravo ne samo da ih bije nego i da ih ubija!
Ne samo da to nije njihov resor, ovim ministrima koji bi trebalo da budu sluge naroda, već su sluge jednog čoveka i režima, nego je to protivno svim civilizacijskim normama, moralu i zakonu. Ne tako davno i njihov šef Aleksandar Vučić je pozivao na ubistva „sto za jednoga“, kao što su radili nacisti, i zna se kako se to završilo.
Najspornije što su se ove paklene izjave dotičnih ministara „olako primile“, baš kao što je to bilo i devedesetih u stilu „olako obećane brzine“. Oglasila se zajednica univerziteta iz Evrope oštro osuđujući ovaj upad u Rektorat kao i Odbor SANU koji je krajnje mlako i uzdržano pozvao na objektivnu istragu tragično nastradale studentkinje Filozofskog fakulteta. Međutim, ova najznačajnija naučna instituicja, kojoj je univerzitet prirodni saveznik, i ranije se držala krajnje uzdržano u burnim društvenim zbivanjima. Podsećanja radi nije reagovala na grubo kršenje Ustava kada je uredbom Vlade univerzitetskim profesorima smanjen fond sati za naučno- istraživački rad, umesto dvadeset na svega pet časova nedeljno. Da nije tužno bilo bi smešno, gde to najznačajniji produkti ljudskog uma mogu da se sažmu na takvu minimalnu satnicu.
Nije reagovao ni najnadležniji, premijer Vlade Srbije koja bi po Ustavu trebalo da vodi unutrašnju i spoljnju politiku, Đuro Macut, uostalom profesor na Medicinskom fakultetu. On je samo izjavio da bi trebalo sprovesti objektivnu istragu, ali prođoše dva-tri dana da on ćuti o skandaloznim izjavama svojih ministara.
Nadovezao se i predsedik države, navodno predsednik svih građana Srbije, koji se takođe ne izjašnjava o ovim izjavama ministara, ali zato podgreva političku vatru da je zbog blokada fakulteta manje diplomiralo 10.000 studenata, i to nazvao svojevrsnim genocidom. Naravno, to spada u njegovu perverznu inverziju, a to je po jednoj staroj nauci nazvana logička greška, iliti „zamena teze“.
Takođe, u najavi je osnivanje novog univerziteta, i to zajedno sa SPC. Kao da ne zna da se univerziteti grade vekovima, a uz to nešto je teologiji bliža dogma nego nauka. A Univerzitet u Beogradu je na prestižnom 413. mestu Šangajske liste, bolji od svih u okruženju, a u istočnoj i jugosičnoj Evropi bolji su rangirani samo Lomonosov u Moskvi i Karlov u Pragu.
Ključno u svemu što su blokade fakulteta došle nakon prebijanja studenata i profesora FDU, zahteva da institucije rade svoj posao, i da se, nadasve, utvrde krivci za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu. Posledica burnih društvenih previranja je što niko od nadležnih institucija ništa nije radio: vinovnici prebijanja studenata na FDU kažnjeni su najnižim mogućim kaznama, a, evo, 17 meseci od pada nadstrešnce još nema optužnice zbog opstrukcije režima u sadejstvu sa vrhuškom u pravosuđu.
Ali, za ovo vreme studentski pokret probudio je Srbiju, nadu da se ovaj zločinački režim može promeniti, uz najmasovnije proteste ikada u Srbiji, a svojevrsni okidač za sve veću represiju su protekli izbori u deset lokalnih zajednica. Svugde su studenti, izuzev u Kladovu, sami ili zajedno sa građanima i strankama, osvajali više od 40 odsto glasova. To znači da na republičkom nivou, pogotovo u velikim gradovima, predsednikova lista koja je sabrala i leve i desne, nema šta da traži, ali se zato mnogima od njih smeši robija. Pored ostalog ne samo za divljačko prebijanje i hapšenje studenata, već i za opake reči minitara koje najavljuju još suroviji obračun sa studentima. Naravno, studenti su oni koji su donosili progres i razvoj u svetu, i to traje od 11. veka.
Dragan Eraković