ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Vi koji danas vladate Šapcem nemate pravo da se pozivate na ovaj grad.
Nemate pravo da izgovarate njegovo ime.
Nemate pravo da se slikate na njegovim trgovima, da se krijete iza njegovog budžeta i da se kitite njegovom istorijom.
Jer vi Šabac ne gradite, vi ga trošite.
Grad koji je bio simbol evropske Srbije, slobode, kulture i otpora, pod vašom vlašću postao je zapuštena, mračna i ućutkana provincija. Ne zbog sudbine. Ne zbog „teških vremena“. Već zbog nesposobnosti, bahatosti i potpune odsutnosti svesti šta ovaj grad jeste i šta znači.
Zatekli ste Šabac uređen, živ i funkcionalan. Zatekli ste grad sa infrastrukturom, kulturnim životom, sportskim kolektivima, slobodnim medijima i aktivnim građanima. I umesto da nastavite razvoj vi ste ga zaustavili. Ne naglo, ne eksplozivno, već podmuklo, sporo i sistematski. Onako kako propadaju gradovi kojima vladaju partijski poslušnici, a ne odgovorni ljudi.
Pod vašom upravom:
- kultura je svedena na protokol i samopromociju,
- sport je pretvoren u teret koji vas ne zanima,
- mediji su ili pod kontrolom ili pod pritiskom,
- javna reč je postala rizična,
- a građani su naučili da je ćutanje sigurnije od istine.
Grad nikada nije bio prljaviji, zapušteniji i bezličniji. I to nije estetski problem to je politička poruka. Poruka da vam nije stalo. Da ne razumete. Da ne umete. I da vas, iskreno, baš briga, dokle god su funkcije sigurne, a partijska hijerarhija zadovoljena.
Najveći zločin koji ste počinili nije infrastrukturni, finansijski ili urbanistički.
Najveći zločin je što ste ubili duh grada.
U Šapcu je nekada bilo normalno misliti drugačije, smejati se vlasti, postavljati pitanja, biti slobodan. Danas je normalno ćutati, sklanjati se i gledati svoja posla. To nije Šabac. To je vaša slika Šapca.
I nemojte se zavaravati brojkama, budžetima i izveštajima. Grad nije zbir stavki u tabeli. Grad je energija, sloboda, hrabrost i osećaj da pripadaš nečemu što ima smisla. To ste uništili.
Ali ovo pismo nije samo optužnica protiv vas.
Ovo je i opomena nama, građanima.
Jer nijedna vlast ne bi mogla ovako dugo da razara Šabac da nije bilo našeg umora, straha i povlačenja. Da nismo pristali da se naviknemo. Da nismo poverovali da je ovo „najmanje loše“. Da nismo dozvolili da nam otmu grad, a da mi okrenemo glavu.
Ali istorija Šapca je duža od vaših mandata.
Ovo je grad koji su rušile carevine, palile vojske i gazili okupatori i niko ga nije slomio. Nećete ni vi. Jer vi nemate ideologiju, viziju ni snagu. Imate samo vlast zasnovanu na poltronstvu i podaništvu vašem poremećenom vođi. A ona je prolazna.
I zato je krajnje vreme da počnete da se brinete zbog svog zla koji ste naneli gradu Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka. Jer dolazi dan kada će se o ovom periodu govoriti kao o sramoti. Kada će se pitati kako je moguće da je jedan takav grad bio prepušten vama, nestručnima i poslušnima, ljudima bez časti i karaktera. Dolazi dan kada će se ponovo govoriti slobodno, pisati bez straha i živeti bez osećaja da je normalno biti ponižen.
Međutim, dolazi dan kada će račun morati da polože i oni koji su ćutali a nisu trebali ni smeli da ćute. Oni koji su bili tihi saučesnici nakaradnoj vlasti i koji su smisleno ubijali građanski aktivizam i nadu da su promene moguće.
Račune će morati da polože i oni koji su u nečije ime, a zarad neke svoje lične koristi, sprečavali svaku kritiku vlasti ne dovoljavajući nikom novom da se pojavi na političkoj sceni grada. Samo oni, decnijama isti, oblačeni i presvlačeni u dresove svakojakih boja. Naučeni da je busanje u grudi lažnog patriotizma i poltronstvo najveća politička vrlina.
Šabac nije vaš.
Nikada nije bio.
I nikada neće biti.
Šabac se uvek vraćao.
Vratiće se i posle vas.
