ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Ovo pismo nije napisano iz mržnje. Napisano je iz brige. Iz stida. I iz ljubavi prema gradu koji je preživeo sve osim ravnodušnosti.
Šabac nije nastao juče, niti pripada bilo kojoj partiji, funkcioneru ili interesnoj grupi. Šabac je grad koji je bio evropski dok su drugi tek učili šta znači reč „grad“. Grad muzike, štampe, kafana, slobodne misli i čivijaškog osmeha. Grad koji se nikada nije saginjao, ni pred carevima, ni pred vojskama, ni pred okupatorima.
Zato je današnje stanje sramota.
Sramota je da grad sa takvom istorijom izgleda zapušteno, prljavo i mračno.
Sramota je da u gradu koji je nekada bio kulturni centar danas kultura jedva diše.
Sramota je da sport, ponos generacija, preživljava na aparatima.
Sramota je da se građani plaše da govore, a mediji da pitaju.
Vi koji danas vladate Šapcem možda imate vlast, ali nemate legitimitet duha ovog grada. Jer Šabac nije grad poslušnih, već slobodnih ljudi. Nije grad ćutanja, već ironije, otpora i pamćenja. A pamćenje je vaša najveća opasnost.
Zatekli ste uređen, živ i bogat grad. Umesto da ga unapredite, vi ste ga potrošili. Umesto znanja, podobnost. Umesto vizije, improvizaciju. Umesto dijaloga, tišina. I dok se pozivate na „nikad veći budžet“, građani ne vide nikad manju korist.
Ali ovo pismo nije samo vama.
Ovo pismo je i nama, građanima Šapca.
Jer grad ne propada samo kada ga loši ljudi loše vode, već i kada ga dobri ljudi prepuste drugima. Kada se naviknemo na mrak. Kada nam je lakše da ćutimo nego da se zamerimo. Kada poverujemo da se „ništa ne može“.
A može se.
Šabac se uvek dizao kada je bilo najteže. Dizao se iz pepela ratova, marševa smrti i razaranja kakva se rečima ne mogu opisati. Neće ga slomiti ni nestručnost, ni bahatost, ni stranačka okupacija.
Vlast je prolazna. Grad je večan.
Vratiće se dani kada će se ponovo govoriti slobodno, kada će kultura biti potreba a ne trošak, kada će sport biti ponos a ne problem, kada će mladi želeti da ostanu jer imaju zašto. Vratiće se čivijaški osmeh i hrabrost da se vlast pogleda u oči.
Ovo nije poziv na mržnju. Ovo je poziv na buđenje.
Šabac nije izgubio dušu samo je ona na kratko ućutkana. Ali grad koji ima takvu istoriju ne može zauvek da ćuti.
Šabac se uvek vraćao.
Vratiće se i sada.
