Zapisi iz pomračenog grada
Priča, da većina ljudi koja pristane da uđe u politiku ustvari ulazi u „živo blato“, iz kojeg više nikad neće moći da se izvuče je tačna. Čista obraza. A najbolja potvrda da su takve priče realne i istinite potvrđuje se na primeru dr Živana Bajića.
Čestitog, dobrog, obrazovanog i porodičnog čoveka za koga, do skora, niko nije imao, ni mogao, da kaže ni jednu lošu reč.
A onda, skoro preko noći, sve se promenilo. Raspali Gradski odbor Srpske napredne stranke i još „raspaliji“ „trijumvirat“ u likovima dr Bobana Birmančevića, dr Aleksandra Pajića i Radivoja Mićića koji je permanentno bio u sukobu i razmimoilaženju, a ni međusobni fizički obračuni im nisu bili strani, bio je signal za centralu u Beogradu da se nešto, u Šapcu, mora menjati.
Nije pomogla ni činjenica da su, uz veliko angažovanje kompletnog vrha stranke, kažu, i ogromne količine novca koji je „rasipan“ tokom izbora za kupovinu glasova kao i angažovanje svih onih koji su bili, ili još uvek jesu, na marginama društvenog života, kako iz lokalne sredine tako i sa teritorije cele Srbije, naprednjaci, napokon, preuzeli vlast u gradu. Okupirali Šabac.
I kako to obično biva bilo im je potrebno neko novo, neukaljano, lice koje je trebalo da skrene pažnju javnosti sa loših međuljudskih odnosa u samoj stranci. Izbor je, kako ne znam, pao na dr Živana Bajića, a on je tu „čast“ prihvatio. Prvo je postao narodni poslanik a potom i predsednik GO SNS-a u Šapcu. Valjda da se Vlasi ne dosete!
Ali umesto da rad stranke krene nabolje počinje njegov lični moralni sunovrat. Materijalni sigurno ne jer sumnjam da je na sve ovo, na šta je pristao da radi, pristao iz „ljubavi“.
Bilo kako bilo ušao je u „partnerski“ odnos sa čovekom koji, siguran sam, ni ekser u pesak ne bi umeo da zakuca. I ponizio se činjenicom da je On, dr Živan Bajić, jedan od rethih predsednika GO koji nije i gradonačelnik ili predsednik opštine.
Naravno kakva je politika Srpske napredne stranke i koga sve na funkcije postavljaju nema sumnje da bi i Mečka Božana vodila Šabac uspešnije.
Ali, nema veze. Kaže se: „Sam pao, sam se ubio“ pa tako i dr Živan Bajić ima demokratsko pravo da sa svojim ugledom i čašću radi šta hoće. Pogotovu ako je za to i dobro plaćen. Jer to jedino može da mu bude opravdanje, za bližu i širu familiju, i ukaljan obraz.
Međutim, to mu ne daje za pravo da obraz kalja i gradu u kojem živi. Proevropskom, demokratskom, gradu kulture i do skora slobodnom gradu. Jer, ono što je Gradski odbor SNS-a uradio tog, 26. maja, ugledu i dostojanstvu Šapca i građanima može se smatrati sramota. Tim pre što su tu sramotu platili svojim novcem baš svi građani. Prevoz, sendviče i osveženje ali i majice sa skaradnim natpisom „Šabac je uz Vučića“!
E, tu si, gospodine, dr Živane Bajiću potpuno zakazao. I to ti Šabac, u kojem treba da živiš i kad sva ova sramota prođe, neće oprostiti. Jer, ako je Mečki Božani sve dozvoljeno, ona je tu da, uz zveket daira u koje udara lokalni moćnik, „uveseljava i zabavlja“ narod, tebi nije.
Poštovani gospodine, dr Živane Bajiću:
Mogu da razumem sve tvoje napore da se dodvoravaš svom bivšem predsedniku i da se uvlačiš na „skrovito“ mesto, ali ne mogu, i neću, da razumem da u to „skrovito“ mesto, iz kojeg ti se ni pertle ne vide, trpaš i sve građane našeg grada. Tim pre što Šabac nikada nije, niti će biti uz Aleksandra Vučića. I to je činjenica. A jasno je to i Tebi i svima oko Tebe.
A da je to tako, i da će Šabac uvek ostati neosvojen grad, (okupiran jeste ali osvojen nije) zna i sam Aleksandar Vučić. Zna i jasno mu je da je ovde nepoželjan. Nije vam pomogao ni „ključ grada“ koji ste mu dodelili i time probali da ga obmanete i u Šabac namamite.
Ne pomažu ni vaša „ulizička“ saopštenja koja mu svakodnevno, a po „preporuci“ beogradskog taksiste, putem društvenih mreža šaljete.
Zna Vučić sve i zato se isključivo „smuca“ po periferiji jer nema hrabrosti da u sam centar grada uđe. Na Trg, recimo…
Valjda zato što bi ga tu sve na Zelenovića podsećalo.
Ivan Kovačević
