Nakon mnogostrukog povećanja pretnji i napada na novinare koji profesionalno obavljaju svoju dužnost, usledila je nova brutalnija hajka što je gotovo iscrtana meta za odstrel. Tzv. Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada, sve je samo ne ono kako se naziva, nakon mračnog filma kojim je targetiran Veran Matić, predsednik Upravng odbora ANEM-a, objavljeno je još 44 imena kojom će se baviti ova nazovi organizacija narednih dana. Naravno, na meti su mahom novinari nezavisnih medija i kritičara režima.
Zna se da autoritarna vlast Aleksandra Vućiča počiva na potčinjavanju medija, uostalom on je bio ministar za informisanje u jednom vremenu gde je osakatio a bogme i uništio dobar deo profesionalnih medija. Danas se na prste jedne ruke mogu izbrojati profesionani mediji, koji se odmah optužuju da su opozicioni, neprijatelji države i naroda. Nesagledive posledice izazvala je privatizacija medija, a i danas ih ima više od dve hiljade, mahom portala. Da se u haosu najbolje vlada primer je Savet REM-a, koga nema duže od godinu dana, i naravno tu se ni osnovni zakoni ne poštuju, na primer da se ne širi mržnja i diskriminacija, a nema ni naznaka da se poštuje Zakon o informisanju gde se medijima nalaže da istinito i pravovremeno obaveštavaju javnost o naznačajnijim društvenim pitanjima. Čak ni javni servis, RTS i RTV, nikako nisu to što im zakon nalaže. Pa je RTS dobio novu direktorku Manju Grčić, ali već dokazanu pristalicu režima, pa je, na primer, donela odluku o ukidanju kultne emisije „Utisak nedelje“ Olje Bećković na B92.
Da se nastavlja po starom, otvorenom navijačkom pristupu za režim, a prećutkivanju najvažnijh događaja primetno je bilo u subotu, gde je centralni događaj u Srbiji, protest u Valjevu, dobio 18 sekundi pri kraju Dnevnika 2. Izuzev PINK-a, ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu se ni udostojile da pomenu ovaj događaj. A te frekvencije su nacioalno dobro, i valjda bi trebalo da imaju obzira prema građanima, baš kao slogan RTS „Vaše pravo da znate sve!“.
U štampanim medijima tržište je gotovo u potpunosti u znaku tabloida, ali za raliku od onih u uređenim zemljama, ovde se ti nazovi mediji ne bave istinom. Godišnje se većina tabloida i više od hiljadu puta ogreši o istinu kao i Kodeks novinara. U ovom gustom medijskom mraku ohrabruje što se građani, i to mahom omladina, informiše preko društvenih mreža. Njih više od 60 odsto, ali i za to je potrebno, kao inicijalna kapisla, profesionalno novinarstvo.
Ovakvi bezočni napadi na profesionalne novinare uvod je u predstojeće izbore, jer nakon podjarmljivanja policije, potrebno je imati i bespogovorno odane nazovi novinare. Bilo kako bilo, ti novinari koje se nalaze na poternicama režima su javni poslenici kojima se veruje i iskre slobode u mračnom tunelu.
D.Eraković
