NAKARADNA EKONOMIJA
Poznati beogradski arhitekta Dragoljub Bakić javno je izneo da je naprednjačka vlast „otela“ investiciju fabrike čokolade koja je trebalo da se gradi u Šapcu, i preusmerila u Novi Sad. Vrednost investicije je vredna desetine miliona evra, a republička vlast po običaju daje visoke subvencije, ovoga puta oko 14 miliona evra ili 140.000 evra po radnom mestu. Što je mnogo mnogo je, jer se pokazalo da još uvek nisu podneti računi za sve moguće subvencije, a mere se stotinama miliona evra. Ono što je najspornije, to je prosto otimanje investitora koji su se opredelili za Šabac. Rečit primer bila je fabrika „Jazaki“, koju su naprednjaci svim silama hteli da preusmere u Kruševac. U tome su se žestoko utrkivali i lokalni naprednjaci, a kako se ispostavilo japanska multinacionalna kompanija sa prihodom većim od BDP Srbije izabrala je Šabac. Ne malo značajno bile su prijateljske veze sa Fuđimijem, ali, najvažnije, što je lokalna vlast ispunila sve što je obećala. Kao vrhunac, prilikom otvaranja fabrike, tada premijer Aleksandar Vučić mimo svih ranijih protokola nije održao konferenciju za novinare, niti se pozdravio sa gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem, nego se hitro vratio u Beograd. Iz republičkog budžeta uplaćeno je 11 miliona evra subvencija „Jazakiju“, ali je ostao gorak ukus domaćeg nevaspitanja i omraze prema jedinom opozicionom gradu. S druge strane jedna nemačka kompanija ponudila je bolje uslove od „Jazakija“, ali joj je gradsko rukovodstvo reklo da su dobri poslovni odnosi zakon, i uputilo ih na neki drugi srpski grad. Bilo je primera i primera da se Šabac pošto poto uguši, jer ovde je najveći investitor Evropska unija. Uložila je više od 30 miliona evra u postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, regionalnu deponiju, obalutvrdu na Savi i Drini, uređenje Sokolane i radne zone… I dok šabački naprednjački odbornici u Gradskoj skupštini i javno govore da severozapadna industrijska zona zvrji prazna, da se više vodi računa o ribama nego o građanima, da je grad bankrotirao, da nema potrebe da grad bude garant Toplani za kredit kojim se termoizoluju zgrade, da se arče pare na kulturu i medijske projekte, i još mnogo mnogo toga što nema ni trunke lokal patriotizma – slika je sasvim drugačija. Barem kako to, na primer, predstavlja Fajnenšal tajms ili NALED. Tako da već dva puta uzastopno ovaj svetski magazin Šabac uvrštava u deset top destinacija za investicije, poređenja radi u rangu sa Mariborom koji ima aerodrom. Ili, NALED koji Šabac nagrađuje kao najefikasniju lokalnu samoupravu u Srbiji. Na sve to država Šapcu uskraćuje sredstva koja mu pripadaju po ubranom porezu, a to je već 30 miliona evra. Pored toga, navodno „Srbijavode“ nemaju para za drugu fazu na prečišćavanju mulja, EPS nema sredstava za veliku trafostanicu za industrijsku oznu, već duže vreme oko 400 vozača teških kamiona se žale na prilazne puteve Šapcu i okretnice, a što je ingerenciji Republike. Ili, kad se gromko najavi izgradnja auto-puta Ruma-Šabac, predsednik Vučić dođe sa svojom kamarilom, a ne pozove predstavnike Šapca, a posle se teške mašine uklone i nestane, tobož, gradilište. Najnoviji primer je dolazak ministra za rad Đorđevića, pa se žali da stari most nije ofarban. E pa taj most nije farban više od dve decenije, i to onaj središni deo, a JP Železnice Srbije obećavalo da to učini još krajem prošle godine. Ono što je konstanta da lokalna samouprava u Šapcu posluje po najvišim međunarodnim standardima, da ima najmanji broj zaposlenih u javnoj upravi prema broju stanovnika, da se mnogo štedi objedinjenim javnim nabavkama, da javna preduzeća rade najbolje što mogu i pružaju usluge po najnižim cenama. Sa svakim gradom u Srbiji Šabac se može uporediti, naravno i sa prestonicom, po: ekonomiji, uređenju, kulturi i drugim parametrima… Kao jedini iz Srbije je među tzv. pametnim gradovima, a poređenja radi Kinezi u takav projekat ulažu 500 milijardi evra. Ali, ono što je za Šapčane svakako najprijatnije – što je najevropskiji srpski grad.