Osećao sam se voljeno dok sam svirao pred šabačkom publikom

0

UČESNICI ŠOPEN FESTA U ŠAPCU – LAZAR TORBICA ZA „PODRINSKE“

Lazar Torbica sa svega dvadeset godina ima više od 50 prvih nagrada na pijanističkim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Počeo je sa pet godina u muzičkom zabavištu Muzičke škole „Mihailo Vukdragović u Šapcu, a naredne godine nastavio da uči klavir u klasi profesorke Helene Davidović. Sada je student Muzičke akademije u Novom Sadu, na odseku za klavir u klasi profesorke Rite Kinke, gde nastavlja da niže uspehe na brojnim takmičenjima- u Srbiji, Francuskoj, Belgiji, Italiji, Severnoj Makedoniji. Kao solista je nastupao u uglednim salama: Kolarčeve zadužbine, Narodnoj biblioteci u Beogradu, Galeriji SANU, Banskom dvoru u Banjaluci, Sinagogi u Novom Sadu, u Parizu, Rimu, Bariju, Briselu. Poslednji u nizu, nastup pred šabačkom publikom u okviru Beogradskog Šopen festa u petak, izazvao je posebne emocije.

-Preplavljen sam utiscima, oduševio sam se zato što se publika odazvala u tako velikom broju. Pokazali su stvarno ljubav prema nama na sceni. Osećao sam se voljeno dok sam svirao, nije bilo nikakve tenzije, sve je divno prošlo, ne mogu biti zadovoljniji- ističe Lazar Torbica posle koncerta i priznaje da je želja i iščekivanje da što pre izađe na scenu izbrisala i najmanju mogućnost da se pojavi trema.

Činjenica da program nije takmičarskog karaktera pruža neophodnu opuštenost izvođaču.

-Ima mesta za umetničku slobodu, bez nekih prevelikih kritika i mislim da je to svima nama dalo posebnu energiju koja se svidela publici. Iako je teško nastupati pred domaćom publikom, osećali smo se lepo na sceni, Šapčani su to prepoznali i osetili i zajedno smo kreirali atmosferu na koncertu – smatra Lazar.

Šopen je svakodnevica svakog pijaniste i kao takav veoma važan, te nije čudno što ima svoj festival koji godinama živi.

-Šopen je poseban zbog tih prepoznatljivih, jednostavnih, folklornih, poljskih melodija i to je nešto što ga izdvaja od ostalih, ta umetnička sloboda, pruža tu opuštenost, neobaveznost, jednostavnost. Obeležio je moje odrastanje uz klavir, ali on je takođe kompozitor koji mi je dopuštao da najviše emotivno osetim njegova dela. Pored Šopena, volim da sviram Betovena, pošto je on poznati klasičar, ili, po nekim mišljenjima, rani romantičar, volim Šumana, koga sam sad svirao, a u poslednje vreme volim impresioniste, kao što su Debisi i Ravel, mada su mnogo teški. Volim i Baha, samo što je i on jako zahtevan, najveći genije od svih kompozitora i ne može svako da ga svira kako treba, jer je to barok, donekle i crkvena muzika, polifonija i to mora da se odsvira na određen način, da se dočara taj period- objašnjava on.

Govoreći o tome kakve je komentare najčešće dobijao za svoje sviranje, Lazar navodi da je kroz odrastanje uvek primao pohvale za tehniku, za virtuozno sviranje.

-Uvek mi je bilo krivo što niko nikada ne pohvali tu muzičku stranu. Nije to značilo da nisam bio muzikalan, značilo je samo da sam prolazio kroz pubertet koji je trebalo da sputam. I poslednjih nekoliko godina dobijam kritike za virtuozitet, ali sve češće i za melodijsku liniju, kao posle koncerta za Šopenov Nokturno. To su mi omiljene kritike, kada ljudi prepoznaju to što jesam, što sam slušao i na čemu sam radio. To je svakako muzika, a ne ispražnjeni virtuozitet- poručuje mladi šabački pijanista i priznaje da je uspeo da utiče na vršnjake da poboljšaju muzički ukus i prošire interesovanje za klasičnu muziku.

-Uspeo sam da utičem na uži krug svojih vršnjaka koji su se družili sa mnom, možda ne čak toliko da sami uzmu da slušaju muziku, ali definitivno da je prihvate i razumeju, da ne postoji nikakva odbojnost ili stigma što se tiče klasične muzike. Jednostavno im je to postalo prirodno, jer su zbog mene kao drugari dolazili da slušaju te koncerte. Planiramo definitivno ubuduće da utičemo na mlade generacije i to ćemo učiniti kao članovi izvođačke sekcije klasične muzike u „Abraševiću“. To je definitivno nešto čemu bih hteo da se posvetim- ističe Torbica i dodaje da je tu uključen kao izvođač, te da mu se svidelo što su se okupili ljudi, poklonici kvalitetne muzike.

To će mu, zaključuje, biti značajno iskustvo. Od planova za budućnost, kaže, ima neke skice u glavi, ali bi ih radije sačuvao za sebe, dok se ne ostvare.

Dragana Dimitrijević

Facebook komentari

Leave A Reply