Ono što se upravo događa u Srbiji iznenadilo je gotovo sve. Pa i najokorelije pesimiste. Očito da je Vučićeva vladavina dozlogrdila građanima. Više od deset godina „ludorija“ čoveka sa „posebnim mentalnim potrbama“ postalo je neizdrživo. Čak i za one kojima je jedini smisao života bio da „gledaju svoja posla“.
Međutim, ova „istorijska“ narodna energija, kako vreme prolazi, ostaće, po svemu sudeći, neiskorišćena, što Vučić i očekuje, jer u opoziciji ne postoji osoba koja može da se stavi na čelo građanskog bunta.
Nemojte pogrešno da me razumete, svakako da i u ovakvoj Srbiji, postoji kredibilna ličnost ali ona ne može da dođe do izražaja jer „rogovi u vreći“, iliti trenutna opozicija, ne mogu i neće se složiti ni oko čega. Ako nisu do sad, neće ni od sad.
To se najbolje moglo videti na prošlom okupljanju građana na kojem se nije znalo ni „ko pije ni ko plaća“ pa su građani ko „muve bez glave“ lutali Beogradom. Ipak srećni što su bili tu, što ih je bilo mnogo i što su se odvažili da javno pokažu svoje nezadovoljstvo i što je, konačno, pobeđen strah. „Ima nas više“! Ima nade!
Zbog svega toga, i kako stvari stoje, najveći problem normalizacije Srbije više nije Aleksandar Vučić već srpska opozicija. Ma kako vam to u ovom momentu suludo izgledalo.
Opozicija da podnese „ostavke“
Zato se moraju preduzeti najradikalnije do sad viđene mere. Da bi se Srbija oslobodila od štetočinske naprednjačke vlasti i Aleksandra Vučića opozicija, sad i odmah, mora da „zamrzne“ sva svoja, pojedinačna i samostalna, politička delovanja i da koliko sutra, u ponedeljak, „lideri“ tih stranaka pronađu neko „prihvatljivo“ mesto na kojem će ostati sve dok se ne budu dogovorili o daljim koracima. Pa koliko god dugo to bude trebalo.
„Zamrzavanje“ opozicionog delovanja potrebno je iz više razloga: da bi se oslobodili „sabotaže“ onog dela opozicije koju posredno kontroliše Vučić i da bi se sprečio neko od njegovih „spavača“, kojih sigurno ima u opoziciji, da se u odsudnom trnutku „probudi“ i sve upropasti.
A prvi od tih koraka oko kojih treba da se opozicija dogovori je da pronađu jednu ličnost, između sebe, ili nestranačku – nije važno, sa ugledom i bez „greha iz prošlosti“, koja će se staviti na čelo građana. Ne opozicije.
Okolnosti su se promenile pa i zahtevi moraju da se revidiraju.
- Raspuštanje Narodne Skupštine (i ovako nije služila ničemu)
- Formiranje Vlade nacionalnog spasa koja bi bila oročena na godinu dana i koja bi imala zadatak da „oslobodi“ institucije i omogući im da rade u skladu, i po, zakonu. Pre svega Tužilaštvo, Sud, Policiju…
- Da, do kraja mandata (od godinu dana), pripreme izbore na svim nivoima ali da se ti izbori ne održavaju u isti dan. Da se omogući da svi učesnici na tim izborima imaju iste uslove… Zastupljenost u medijima, pre svega…
- Da se otpusti kompletno rukovodstvo RTS-a i da nacionalna televizija, koju svi plaćamo, bude stavljena u službu građana a ne bilo koje političke partije ili nadobudnog lidera.
(5). Da se razmisli o nečem što je davno trbalo učiniti – lustraciji. Ali opštoj, dubokoj i korenitoj na svim nivoima…
To ili će „Srbija da stane“!
Trenutni zahtevi
Zahtevi sa kojima je opozicija izašla u javnost, i sa kojima je okupila ovako iznenađujiće veliki broj građana, još jedan je pokazatelj da opozicija ne zna šta hoće i nema jasan plan. Ali i da nije sigurna u sebe.
Posebno smešno i sramotno predstavlja „navlakuša“ da se o zahtevima razgovara u Skupštini.
I to u trenutku kada je Vučić stavljen u „procep“, kada mu je sujeta povređena i kada se ozbiljno uspaničio, ovakvi „besmisleni“ zahtevi su za njega „luk i voda“. Jer, u ovom, njegovom najtežem trenutku, on će sve obećati i sve „dati“ samo da sačuva vlast. A već je počeo sa „popuštanjem“… Sve dotle dok se situacija malo ne smiri a onda… „beri kožu na šiljak“…
Hajde da budemo bar malo razumni…
Ukidanje nacionalne frekvencije za HEPI i PINK Vučiću neće predstavljati veći problem, iako on, braneći ih, samo „tvrdi pazar“, jer postoje druge televizije sa nacionalnom frekfencijom, a i one koje će je dobiti, (a u pripravnosti su) na koje će se ova kamarila političkih analitičara preseliti i sve će biti isto. Možda i gore…
Bez razmišljanja smeniće Zekićku a na njeno mesto postaviće „uglednu“ novinarku, Ljiljanu Smajlović, recimo, (koju će javno „podržati“ dve trećine novinara i kojekakve Vučićeve „ugledne“ ličnosti)… pa posle „bečite oči“!
Umesto Bujoševića postaviće, verovatno, Marića…
Umesto Gašića biće Orlić, umesto Vulina Jerkov a Ružića će zameniti Atlagić… i, sve zahteve je ispunio…
Smejte, se smejte… ali tako je… Odluke donosi isključivo ON!
U međuvremenu mnogo je vode proteklo Savom i Dunavom a građane više niko i nikada neće sakupiti…
A potom će za septembar raspisati izbore. (Šta je? Hoćete izbore, nećete izbore?!) Na svim nivoima i u istom danu, na kojima će odneti apsolutnu „pobedu“ a Srbiji sleduje višedecenijski mrak. Gori i mračniji od ovog trenutnog.
I ko će za to biti kriv? Vučić?!
Ne! Za to će biti kriva isključivo srpska opozicija koja će se opet „utaliti“ i za visoke mesečne prinadležnosti i bogat meni u skupštinskom restoranu nastaviti da statira u (kukuruzu) političkom životu zemlje. Koje više nema… I daje legitimitet… Već viđeno!
Pamet u glavu
Srbija više nema vremena za kojekakve kadrovske, ali i političke, „eksperimente“. Zato je na opoziciji veća odgovornost nego na Vučiću. „Ujdinjenje“ sa narodom je jedina ispravna opcija… ili da čekamo nekog novog Karađorđa…
„PRSKO JE“
Ivan Kovačević