Хуморескица
На конференцији за штампу у Макишу, шериф је доказао да је његово лудило /како би наш чале рекла/узнапредовало. И то, брзином муње. Шериф је са осмехом сеоске девојке после доброг секса одговарао на „умна“ /и добро припремљена/питања новинара са ружичасте ТВ сплачинаре и са државне удворичке ТВ, која се крије иза слогана „Ваше је право да знате све“, а Бујке се труди да наше право окрене у корист шерифове пропаганде у чему је у потпуности успео. Сипао је шериф одговоре као из рукава, хвалећи се опет својим путевима, Београдом на води, платама и пензијама, као да их даје из свог џепа. Али, кад се неко од отуђених новинара усудио да га пита шта то његов бата ради по северној покрајини, коју је претворио у своју приватну прћију, шериф се попут копца обрушио на оне који чачкају мечку тамо где не треба. Распалио је шериф по „тајкунима“, лопужама и лажовима, који блате његовог „препоштеног“ брата. Севао је шериф очима по новинарима, не бирајући речи. Чим га „издајнички“ новинари погоде у слабу жицу, шериф одмах покаже радикалско лице.
Врхунац ове конференције за шерифову штампу, покварио је на крају новинар из „америчке и Ђиласове ТВ“, који је хтео да постави питање министру унутрашњем, који је заједно са нашим мутавим чалетом стајао поред шерифа као икебана. Шериф је рекао да новинарима неће одговарати ни министар ни наш чале док је он ту, на шта му се новинар захвалио, не желећи шерифа ништа да пита. Сав поднадуо од беса, шериф је по навици одржао свој монолог, уз обавезне драмске паузе. Био је то погодак у мету, јер је новинар показао шерифу да је конференција за штампу могла да прође и без њега, јер од шерифа одавно нема шта паметно да се чује. Јовањица оставља последице.
Раде Ђерговић
