Mural sa likom Stane Milanović na zgradi SET-a
Šabački akademski umetnik, vajar Đorđe Zečević, nedavno je završio rad na muralu za koji je inspiracija bila ličnost velike šabačke dobrotvorke Stane Milanović, na zgradi Centar 5, u ulici koja nosi njeno ime, nedaleko od njene zadužbine, zgrade Ekonomsko- trgovinske škole. Zgradu je projektovalo i izgradilo preduzeće za inženjering, konsalting, projetkovanje i izgradnju SET, darodavac murala, nastalog kao izraz poštovanja dela Stane Milanović i njene odluke da celokupnu svoju imovinu daruje sa ciljem stvaranja uslova za školovanje ženske omladine. Želja je da se afirmišu zadužbinarstvo i društvena odgovornost u oblasti očuvanja pravih vrednosti. Potret akademskog slikara Hakije Kulenovića, rađen po sećanju, poslužio je šabačkom umetniku kao osnova za izradu kompozicije murala. Stotinu trideset kvadrata slikanog zida radio je oko mesec dana, ali je čitav proces podrazumevao i dva meseca temeljnih priprema i istraživanja.
Promocija zadužbinarstva i pravih vrednosti
Direktorka SET-a Milenca Srećković rekla je da je ideja da se promovišu zadužbinari i značajne ličnosti grada.
-Ovo je ulica Stane Milanović, naša zgrada je u toj ulici, a mi želimo da promovišemo zadužbinarstvo, ali i značajne, velike ljude iz prošlosti našeg grada, koji su mnogo doprineli, pre svega školovanju i obrazovanju mladih ljudi i između ostalog, napretku u životu žena. Odlučili smo da i ubuduće svi naši objekti budu posvećeni nekoj velikoj ženi koja je doprinela poboljšanju života u Šapcu u bilo kojoj oblasti- nauci, umetnosti, dobročinstvu. Nadamo se da će to naši sugrađani dobro prihvatiti i da ćemo na taj način promovisati prave vrednosti i ljude koji su pomogli našu bolju budućnost- navela je Srećkovićeva.
Načelnica Odeljenja društvenih delatnosti Tatjana Marković istakla je da je Stana Milanović svetao primer, ne samo kada govorimo o Šapcu, već i o Srbiji krajem 19. veka.
-Ona je nekoliko meseci pre svoje smrti odlučila da celokupan svoj imetak pokloni za školovanje ženske dece u našem gradu. Početkom 20. veka je osnovana viša ženska škola koja je postojala izvesno vreme, međutim, tridesetih godina prošlog veka smo došli u situaciju da je bilo neophodno da se u neposrednoj blizini današnje zgrade Muzičke, nekada trgovačke škole, nalazi internat za školovanje muške i ženske dece. Posle razmirica, ipak je doneta odluka da se iz tog fonda podigne internat u kojem bi bila smeštena i muška i ženska deca, što je ogroman doprinos školovanju dece u našem gradu- rekla je Markovićeva i dodala da nakon Drugog svetskog rata taj prostor postaje današnja Ekonomska škola, zadužbina Stane Milanović.
Iskra koja je zapalila munje i obasjala mrak
-Nas Šapčane posebno raduje da je čitav ovaj kvart, muralom i nazivom ulice u kojoj se nalazi zgrada sa jedne, škola sa druge strane, postao omaž jednoj od dobrotvorki u našem gradu. Verujem da ćemo se u godinama koje dolaze potruditi da ne zaboravimo i ostale dobrotvore koji su mnogo doprineli da Šabac bude jedan od najrazvijenijih i najznačajnijih gradova nekadašnje države- podvukla je načelnica Odeljenja društvenih delatnosti.
Autor murala Đorđe Zečević istakao je da je želeo da zadužbinarku predstavi kao dobrog anđela koji je lebdeo nad ženskim rodom u tom periodu.
-Njen život je bio izuzetno težak i turoban u izrazito patrijarhalnom društvu s kraja 19. veka. Nije imala formalno obrazovanje, bila je nepismena, ali je nadasve bila mudra, zato se u donjem delu kompozicije nalazi Atina, grčka boginja mudrosti i ratničkih veština, a u ruci na kugli nosi Niku, boginju pobede, koja oreolom mudrosti ovenčava Stanu Milanović. Ona se borila za ravnopravnost i zato stoji u gornjem levom uglu natpis „egalite“, što na francuskom znači ravnopravnost. Veoma se lepo izražavala, nije vodila aktivan društveni, ali je zasigurno imala bogat unutrašnji život. Celokupna dekoracija oko nje predstavlja simbol njenog života- naveo je Zečević i dodao da je Milanovićeva rođena iste godine kada su Turci predali ključeve grada srpskim oslobodiocima i zato su ključevi ispod natpisa „ravnopravnost“, jer je svojim rođenjem svedočila slobodu Srbije, ali i slobodu koju je želela za ženski rod.
Budući da je preminula iste godine kada je Nikola Tesla na godišnjoj izložbi 1891. godine prezentovao svoj transformator, njenu smrt ne vidimo kao plamen koji se ugasio, već kao iskru koja je zapalila munje i obasjala mrak, poručio je umetnik. Iz preduzeća SET su najavili da će njihove naredne zgrade biti posvećene dr Dragi Ljočić, Milevi Ajnštajn, Jeli Spiridonović Savić.
Dragana Dimitrijević