Uz brojne, i silne, račune koji nam dolaza na naplatu jedan se svakako izdvaja. Račun za odvodnjavanje. I, mislim, da nema osobe koja se nije zapitala. „Šta ja ovo plaćam?“ A, verujem, i da te račune mnogi plaćaju a da pojma nemaju šta plaćaju.
Odvodnjavanje se odnosi na proces uklanjanja viška vode s površine zemlje ili iz neke građevine kako bi se sprečilo sakupljanje vode i smanjili štetni učinci poplava ili vodenog zasićenja.
Odvodnjavanje može biti potrebno u urbanoj infrastrukturi, poljoprivredi, industriji i drugim područjima. Uobičajene metode odvodnjavanja uključuju upotrebu kanala, cevi, bunara, drenažnih jama, pumpi i drugih tehnika za uklanjanje viška vode.
Naknade za odvodnjavanje se plaćaju kako bi se finansiralo održavanje i razvoj infrastrukture odvodnje.
Prevencija poplava:
Sistem odvodnjavanja igra ključnu ulogu u prevenciji poplava u Šapcu. Uz pomoć kanala, cevi i drenažnih sistema, višak oborinske vode trebalo bi da se efikasno uklanja sa ulica, dvorišta i drugih površina. To smanjuje rizik od plavljenja kuća, infrastrukture i poljoprivrednih područja te čuva imovinu građana.
Očuvanje kvaliteta vode:
Kroz sistem odvodnjavanja, voda se sprovodi prema postrojenjima za obradu pre ispuštanja u okolinu. Na taj način se smanjuje zagađenje voda, čime se čuva kvalitet lokalnih vodnih izvora. Građani plaćaju naknadu kako bi se osiguralo redovno održavanje i modernizacija postrojenja za obradu otpadnih voda.
Upravljanje urbanim područjima:
Sistem odvodnjavanja omogućuje uspešno upravljanje oborinskom vodom u urbanim područjima Šapca. To znači da se kišnica brzo odvodi s puteva i drugih površina, osiguravajući sigurno kretanje vozila i smanjujući rizik od klizanja ili oštećenja infrastrukture.
Održavanje sanitarnih uslova:
Pravilno odvodnjavanje igra ključnu ulogu u održavanju sanitarnih uuslova. Uklanjanje viška vode s javnih površina, kao što su parkovi ili igrališta, sprečava stvaranje močvara i sakupljanje stajaće vode koja može privlačiti komarce i druge štetne insekte. Građani plaćaju naknadu kako bi se osiguralo redovno održavanje i čišćenje tih površina.
Kontinuirano održavanje i razvoj:
Naknada koju građani plaćaju za odvodnjavanje koristi se za kontinuirano održavanje i razvoj sistema odvodnje u Šapcu. To uključuje redovno čišćenje kanala, popravke oštećenih cevi, modernizaciju postojeće infrastrukture i izgradnju novih drenažnih sistema kako bi se osigurala uspešnost i sigurnost.
Kako je u praksi
Posle poplava 2014. godine, kada je građane Šapca skupo koštala zapuštenost kanala, tadašnja vlast je učinila mnogo da se kanalska mreža pročisti. Takođe, građani, pre svih oni na seoskom području, imali su mogućnost da u „partnerstvu“ sa gradom za malo novca očiste kanale oko svojih kuća i njiva i tako spreče štetu koja bi mogla da ih zadesi… Ali…
Promenila se vlast
Promenom vlasti promenili su se i ljudi koji su o ovim problemima nešto znali. I vodili računa. Na njihovo mesto došle su apsolutne neznalice, partijske, kojima je jedino važno da se dodvore svojim članovima i tako održavaju vlast.
Ukinuli su „partnerstvo“ građana i grada, za „dobrobit“ građana naravno i tako uskratili mogućnost onima koji ne pripadaju Srpskoj naprednoj stranci da uz deo vlastitih sredstava uređuju svoju okolinu…
Lični primer
Neposredno pre promene vlasti moje komšije i ja smo se sa Milom Filipovićem dogovorili da, za „simboličnu“ cenu po dužnom metru, pročistimo kanale oko naših kuća i dvorišta. Međutim, promenila se vlast i od tog posla nije bilo ništa. Sem obećanja da će nam sve što bude rađeno biti za džabe… Međutim, narodna kaže: „Nema džabe ni kod babe“…
Ne oslaljajući se na „slatke“ priče moj prvi komšija i ja smo o svom trošku pročistili i produbili kanale oko, i između, naših imanja. I to nas je donekle spaslo…
Nažalost, prošlogodišnje nevreme nanelo je više od 120 kubika zemlje na put, jedinu vezu sa gradom, i učinio ga nedeljama neprohodnim…
Nevreme, i kiša, koja nas je pogodila ovih dana prelila je preko neočišćenih kanala i „odnela“ mi tek zasađenu baštu a po okolnim njivama koje se nalaze „u ravni“ napravila je veliku štetu.
I, „šta ćemo sad?“
Ništa. Ko nam je kriv što živimo tu gde živimo a ne, recimo, na drugom spratu Gradske uprave…
Vremenske nepogode se ne mogu sprečiti ali predviđanjem i planiranjem zaštite mogu se ublažiti posledice.
Međutim, za to su potrebni stručni ljudi… Imajte to na umu kad dođe vreme…
Ivan Kovačević