Odbrana Univerziteta i poslednji dani

0

Tridesetak studenata u Rektoratu brane Univerzitet kao jednu od poslednjih civilizacijskih brana pred naprednjačkim nasrtajima da sve pretvore u pustinju. Samo  tridesetak, što pomalo podseća na Termopile, jer desetine hiljada drugih studenata i nekoliko hiljada njihovih profesora ne nalaze za shodno da im se pridruže. A traže nešto najminimalnije, da se samo sprovede ona univerzitetska pravda da nema kupljenih  diploma. Traže da se poništi lažni doktorat Siniše Malog, a to se već pet godina pretvorilo u  novokomponovanu sapunicu. Univerzitet je isuviše skupa tekovina da bi se prepustila skorotečnicima bez znanja i morala. Utvrđeno je da je Siniša Mali plagirao, prepisao velike delove tuđeg doktorata, i to je po svim obrazovnim normama velika krađa. Još deca u osnovnoj školi uče da tuđe reči stave u navodnice, a kamoli pretedenti za najviša zvanja, koji, valjda, treba da polože i predmet kao što je tehnika naučnog rada. Ćuti akademska zajednica o tome, novofomirirana komisija ponovo vraća loptu FON-u, i tako u krug beščašća. Dotle Siniša Mali na veliko upravlja finansijama države, a malo se zaboravilo i na njegov veliki „učinak“ u rušenju u Hercegovačkoj ulici. S druge strane veoma brzo, kao po vojničkom diktatu, u Rektorat pristižu „branioci“ univerzitetske autonomije, na primer napirlitana gospođa kojoj nešto teško ide izražavanje, ili pomalo ocvali „sportista“, četrdesetogodšnjak  a možda i stariji, u demode trenerci da privede „poznaniju prava“ redovne studente.  Prošla su neka davna a slavna čestita vremena studentskih protesta, onih iz 1968, kao i onih devedesetih. Jednostavno, taj univerzitetski duh koji traje od 12. veka, ovde, u Beogradu, u prestonici, ovih godina je iščileo. Ni profesori se nisu proslavili, štaviše kao da nisu čuli za Miloša N. Đurića, velikog helenistu, koji je predavao etiku a nije svirao u diple. I kad se u jednoj probranoj, elitnoj oblasti, jer znanje traži intelektualne i druge sposobnosti, uvreže i umreže oni drugi, a pogotovo one mutivode i ljudi niskog morala tražeći samo titulu, moć i novac, onda od društva i prosperiteta (ona reč napredak  izgubila je smisao pod ovom vlašću) nema ništa. A to je samo vrh ledenog brega. Olako se prešlo  preko nesumnjive, u onom  negativnom smislu, fakultetske diplome ministra policije Nebojše Stefanovića, a tek o njegovom doktoratu ne može ni da se priča. Naravno, i ovde postoje dokazi stručne javnosti  o plagijatu, dovoljno je pomenuti da se Srbija ne može dičiti proizvodnjom pamuka, kako već stoji u doktoratu-plagijatu. Sporno-nesporni je i doktorat guvernerke Jorgovanke Tabaković, pa tek master diploma bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Da se u Srbiji visoko obrazovanje sunovratilo dokaz je da od čuvene afere “indeks“ sa umešanošću nekoliko desetina profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu a delom i u Beogradu ništa nije učinjeno, a već je prošlo deset godina. Neki od tih vajnih profesora i dalje predaju, a neki su i avanzovali, bilo u akademskoj zajednici bilo u političkom životu. A cena diplome bila je od pet do deset hiljada evra, a bilo je i nešto sitnije za pojedine ispite. Naravno, i ti nosioci kupljenih diploma negde su se skrasili, pa ćute.

Poređenja radi nekada je zaostala Srbija sredinom 19. veka poslala desetine mladih, talentovanih ljudi  na studije u inostranstvo. I oni su se vratili obogaćeni znanjem, doprineli sveukupnom razvoju Srbije. Oni su utrli put toj Srbiji koja je bila Pijemont i za Srbe iz drugih krajeva. Uopšte, visoko obrazovanje i nauka su osnovni put za razvoj, a to su pokazali Japanci, Singapurci, Kinezi, Australijaci, Kanađani… U tim zemljama univerzitetsko obrazovanje je na visokoj ceni, naravno poštujući osnovna etička načela. Kao da pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi za sto mesta nije bila dovoljna opomena. To je zapravo posledica svih loših dešavanja u ovoj sferi, a verovatno će to kasnije biti i znatno pogubnije. Ako već svake godine više od 50.000 mladih i uglavnom stručnih ljudi pobegne iz ove Srbije, a trenutno u svetu je više od sedam hiljada renomiranih srpskih naučnika, svetla se gase. Ovih tridesetak studenata svesno su ušli u  poslednju odbranu dostojanstva univerziteta i obrazovanja u Srbiji. A vi, ostali studenti, profesori, akademici, inženjeri, lekari, pravnici? Za kim to zvono zvoni?!

Dragan Eraković

Facebook komentari

Leave A Reply