Izbori bez izbora (II)
Još deset dana do izbora, republičkih – koji su drugi put u istoriji novijeg srpskog višestranačja došli posle punog mandata, i onih redovnih – lokalnih. Ovi prvi nikad besmisleniji, posle vanrednog stanja i policijskog časa, i još uvek kada Srbija ima na desetine obolelih od korona virusa. Čudno, a demokratski neprihvaljivo, da listu za parlament predvodi aktuelni predsednik države, dakle oličena izvršna vlast, dok parlament predstavlja onu zakonodavnu, koja treba da kontroliše izvršnu. Nasuprot Ustava Srbije gde jasno piše da predsednik „odražava državno jedinstvo“, i da ne sme da obavlja drugu funkciju, koja je izrazito stranačka. Ali, eto, Srbija je došla tu gde jest, što je konstatovala i prestižna međunarodna organizacija Fridom haus: Srbija više nije demokratska država! U tom autoritativnom režimu za druge stranke nema mesta, jer su jednostavno ugušene i pre vanrednog stanja, a tek posle toga nisu uspele ni da dođu do daha na političkoj sceni. Neubedljiv je bio i poziv opozicionih stranaka na bojkot, jer to, prema nekim anketama, ne podržava većina građan, a ne razume ni cilj. Za neku ravnopravnu borbu nema jednostavno elementarnih uslova. Mediji su gotovo svi u rukama vladajuće stranke, pri tom ne poštujuću ni Ustav ni Zakon da su mediji dužni da istinito, objektivno i celovito informišu građane. Pravosuđe ne radi svoj posao i ne sankcioniše silnu krađu, korupociju, bahatost i sve ono što oslikava ovaj režim. Uz to, opozicija nema jaku podršku ni Evropske unije, pa ni SAD, za jedan demokratski iskorak. I na kraju došle su prepoznatljive podele i animoziteti između opozicionih prvaka i njihovih stranaka. Sve bi bilo drugačije da se opozicija udruži, jer je većina proizašla iz šinjela DS. Kako koji od demokratskih vođa odlazi nezadovoljan svojim statusom formira svoju stranku: Vojislav Koštunica – DSS; Čedomir Jovanović – LDP; Zoran Živković – Novu stranku; Boris Tadić – SDS; Dragan Đilas – SSP i Vuk Jeremić – Narodnu stranku… Programski te stranke se bitnije ne razlikuju, a dele isto biračko telo. Dok se to na jedan drugačiji način ne reši, ovakva opozicija nema šta bitnije da traži uprkos silnim auto golovima i očajnim potezima režima. Pogotovo su potrebni novi, drugi formati političkih vođa, jer ovi su po mnogo čemu prepoznatljivi i neubedljivi u dužem periodu, a to je već osam godina. Najočitije je to bilo u velikim građanskim protestima, kada se digla Srbija, a opozicioni prvaci nisu doneli preobražaj, čak su na neki način smirili ove proteste.
U većini demokratskih zemalja itekako se razlikuju izbori na lokalnom nivou od parlamentarnih. I obično se pravi razmak od dve godine između izbora. Ali, ovoga puta u Srbiji se sudaraju ovi izbori, pa će tako i za lokalne izbore nosilac svih lista SNS biti Aleksandar Vučić, kao da će se jedino on baviti problemima komunalnog uređenja, socijalnom politikom, ekologijom, i brojnim drugim pitanjima i problemima gradova i opština. Nažalost, Šabac je jedini grad, od ukupno 28 u Srbiji, uz Paraćin kao opštinu, koji se mogu izboriti protiv tako nazadne a tzv. naprednjačke politike. Pokazalo da SNS nastupa kao tipična borbena formacija, sa jednim vođom, sa ešalonima poslušnika, često ucenjenih najosnovnijim životnim potrebama. Šabac se umnogome razlikuje od drugih sredina po tome što ima jake lokalne stranke. Sadašnja stranka Zajedno za Srbiju nastala je odbijanjem šabačkog ogranka DS da se povinuje diktatu iz partijske centrale, a slično je bilo i sa pokretom Zapadna Srbija, odbivši sramnu politiku centrale URS da se priključi SNS. I dok se ne bude drugačije razmišljalo, a za to je potrebna politička kultura, profesionalni mediji, i naravno razvijeno obrazovanje i opšta kultura, neće biti daljeg pomaka na političkoj sceni Srbiji. Ostaće, kao što je to nekad napisao Marks: „balkanska despotija“. I u takvim odnosima razvoja i boljitka ove zemlje neće biti, pogotovo što oni najsposobniji, mladi i stručni, beže glavom bez obzira, iz ove i ovakve Srbije. I da, ovi izbori ne rešavaju ništa, jer se praktično ništa i ne menja, kriza će se produbiti, počev od one ekonomske, a problemi će se gomilati… Ali, i to ima neko trajanje, dok ne ode u drugu krajnost.
Dragan Eraković