Konferencija za medije „Toplane Šabac“ na Međunarodni dan energetske efikasnosti
Na Međunarodni dan energetske efikasnosti, 5. mart, JKP „Toplana Šabac“ održala je konferenciju za medije u svojim prostorijama, na kojoj je najavljeno da će od ponedeljka do kraja godine biti omogućen akcijski popust od 30 posto na regularnu cenu priključka na gasovodnu mrežu i omogućeno plaćanje na 48 jednakih mesečnih rata. Na mrežu za distribuciju prirodnog gasa priključeno je nešto manje od 3.000 domaćinstava, a postoji izgrađena distributivna mreža dužine 200 kilometara. Potencijal novih priključenja iznosi 6- 7.000 objekata. Direktor „Toplane“ Slobodan Jerotić podsetio je i da je od januara doneta odluka da priključenje zgrada koje se nalaze na udaljenosti od 50 metara od izgrađenih toplovoda finansira to preduzeće, a ne, kao do sada, građani.
Merenje kvaliteta vazduha na pet lokacija u gradu
-U toku je anketiranje o zainteresovanosti za priključenje na postojeću toplovodnu mrežu u ulicama u kojima već postoji toplovod. Obe ove mere imaju cilj da motivišu građane Špaca da što veći broj porodica koristi daljinsko grejanje i prirodni gas kako bi nam vazduh u gradu bio čistiji i zdraviji, a troškovi za grejanje što niži, uz visok komfor koji nose ove tehnologije- istakao je Jerotić.
U cilju da građanima pomogne da razumeju i pronađu uzroke lošeg kvaliteta vazduha i zajednički pronađu rešenja kako bi otklonili uzroke koji ugrožavaju kvalitet života i životnu sredinu, besplatno je podeljeno i instalirano pet uređaja za merenje koncentracije PM10 PM2,5 čestica u delovima grada: Triangla, Kamenjak, Čavić, Letnjikovac i Donji šor.
-Nakon dvonedeljnog merenja rezultati su pokazali da Šabac ima problem sa individualnim ložištima u kojima se sagoreva ugalj i drvo na neefikasan način i kao odgovor na ovo smo doneli odluke kojima promovišemo, pomažemo i stimulišemo građane da se što više domaćinstava priključi na toplovodnu i gasovodnu mrežu- naveo je direktor „Toplane“.
Od 2013. godine investirano je u rekonstrukciju toplotnih izvora i rekonstrukciju toplovoda i toplotnih stanica 1.700.000 evra kako bi se povećala efikasnost sistema i smanjili toplotni gubici, a rezultat je smanjenje potrošnje prirodnog gasa za grejanje grada u proseku za 15 posto ili oko 1.000.000 metara kubnih. Unapređen je način upravljanja radom sistema daljinskog grejanja uvođenjem softvera za optimizaciju, a šabačka „Toplana“ je među 15 od 60 toplana u Srbiji koja vrši naplatu po izmerenoj potrošnji u toplotnim podstanicama. Takođe, jedna je od četiri toplane u našoj zemlji koja za proizvodnju toplote koristi obnovljivu energiju.
„Otvorena vrata“ za građane svakog utorka i petka
Od 2018/19 godine u naselju Letnjikovac radi toplana na biomasu sa kotlom kapaciteta 500 kw, a od naredne grejne sezone biće ugrađen još jedan kotao iste snage sredstvima koja je Grad obezbedio preko projekta prekogranične saradnje BioSol.
Šabac je jedini grad u Srbiji koji sprovodi projekat termoizolacije stambenih zgrada po različitim modelima od 2010. godine.
-Sa prvim lepim danima ćemo krenuti u realizaciju saniranja i termoizolacije zgrada u Šapcu. Svi ovi projekti su doprineli da Grad Šabac i šabačka „Toplana“ budu pozicionirani kao lideri na polju energetske efikasnosti, ne samo u Srbiji, već i u regionu, o čemu govori održavanje značajnih skupova u Šapcu. Jedan od njih je nedavno održana obuka za inženjere koji se bave toplifikacijom iz deset evropskih zemalja koji su tokom posete „Toplani“ dobili osnovne informacije o softverima za optimizaciju i upravljanje sistemom daljinskog grejanja- napomenuo je Jerotić.
Lestvica ciljeva postavljena je visoko, novi projekti i nova tehnološka rešenja koji će biti energetski efikasniji i finansijski održviji. Od 2018. godine uvedena su „otvorena vrata“, svakog utorka i petka od 8 do 9.30 sati, kada građani mogu da dođu u „Toplanu“ i informišu se o svojoj potrošnji i mogućnostima da smanje tu potrošnju, a da to ne utiče na lični komfor. „Pozivamo građane da svojim učešćem i prelozima doprinesu našem radu, jer nam je interes zajednički- bolje grejanje i niži godišnji troškovi, ali i očuvanje sredine u kojoj živimo“, poručio je Jerotić.
Dragana Dimitrijević
