Dr Dejan Pavlović, predsednik Evropske zelene partije
Govoreći o najznačajnijim merama za smanjenje i sprečavanje čestičnog zagađenja vazduha u Šapcu koje je usvojio Savet za ekologiju i zelenu ekonomiju grada Šapca, predsednik Evropske zelene partije, koja je i deo vladajuće koalicije u gradu, dr Dejan Pavlović kaže da su to mere usmerene na „smanjenje potrošnje najgorih fosilnih goriva kao što su drva i ugalj“.
-To su izgradnja infrastrukture daljinskog sistema grejanja u svim gradskim i prigradskim naseljima i besplatan priključak na isti, za svako domaćinstvo, bez obzira da li je energent koji se koristi topla voda, gas ili biomasa i, dok se to ne uradi, povećanje energetske efikasnosti i zamena starih ložišta ekološkim ložištima. U istom rangu po značaju nalazi se i mera stroge zabrane spaljivanja starih guma, prerađenog ulja, otpadne plastike i drugih sintetskih materijala u individualnim i industrijskim ložištima i izazivanja požara na poljoprivrednim površinama i divljim deponijama. Jednak značaj ima i striktna kontrola industrijskih postrojenja koja su značajni izvori zagađenja vazduha kako bi se osiguralo poštovanje tehnoloških parametara i kapaciteta proizvodnje, odgovarajućeg kvaliteta sirovina, redovnog održavanje opreme i uređaja, usklađivanja proizvodnje sa meteorološkim pojavama i njeno eventualno zaustavljanje, i poštovanje mera sadržanih u integrisanoj dozvoli, izveštaju o bezbednosti i politici prevencije- navodi dr Pavlović.
Koje su kratkoročne, a koje dugoročne mere za smanjenje zagađenja vazduha u gradu i kada bi njihovom doslednom primenom moglo doći do poboljšanja u tom segmentu?
Borba za kvalitet vazduha je sama po sebi dugotrajna i kontinuirana. Mere koje bi bilo dobro što pre sprovesti odnose se na merenja kvaliteta vazduha, informisanje građana, povećanje kapaciteta inspekcijskih organa da se nose sa ovim problemom i strateško usmeravanje privrednog razvoja i razvoja državne uprave i lokalne samouprave. U tom smislu je neophodno što pre kroz novu mrežu mernih mesta uspostaviti trajno kontinuirano i u realnom vremenu merenje PM10 i PM2,5 čestica i drugih parametara kvaliteta vazduha koji se u Šapcu ne mere, informisati građane preko lokalnih medija i sajta grada o tim parametrima u realnom vremenu, povećati broj zaposlenih i njihovu stručnost u organima zaduženim za inspekcijski nadzor, redefinisati urbanističku politiku i zone za određene grane industrije, izraditi akcioni plan za zaštitu kvaliteta vazduha, strategiju održivog razvoja grada za naredni desetogodišnji period i studiju uticaja zagađujućih materija iz vazduha životne sredine na zdravlje stanovništva. Ovo se mora što hitnije uraditi. Sve ostale mere će se sprovoditi u dugom vremenskom periodu merenom decenijama i samo na taj način možemo svakih nekoliko godina, na primer pet, smanjivati zagađenje vazduha za po 20 procenata.
Koji su najveći zagađivači vazduha u Šapcu i kako se oni mogu rangirati?
Najveći zagađivači vazduha u Šapcu su individualna ložišta u kojima se sagorevaju drva, ugalj, gume, plastika, motorno ulje i različiti otpadni sintetski materijali, i industrijska postrojenja među kojima se ističu Elixir Zorka mineralna đubriva i „Aksinta“ locirani blizu gradskog jezgra, ali i mali pogoni kao što je livnica „Eliv“ na granici sela Volujac i Dvorište. Ni saobraćaj, ni periodično spaljivanje žetvenih ostataka i smeća na divljim deponijama, nisu zanemarljiv izvor zagađenja vazduha.
Kakav je odgovor Agencije za zaštitu životne sredine na zahtev za postavljanje novih merača PM 2.5 i PM 10 čestica? Koje čestice su takođe potencijalno opasne za zdravlje, a njihov nivo ne detektuju merne stanice u gradu?
U Šapcu postoji stacionarna merna stanica za merenje kvaliteta vazduha, ali ne meri PM10 i PM2,5 čestice. Bilo bi logično da se, u svetlu podataka koji su dobijeni tokom prošle grejne sezone na mobilnoj mernoj stanici koja je merila PM čestice i kroz građansku mrežu merača PM čestica, u stacionarnoj stanici konačno postave nedostajući merači parametara kvaliteta vazduha. Upravo Evropska zelena partija je prošle godine inicirala postavljanje mobilne merne stanice u Šapcu dok se ne nađe način da se merači PM čestica za kontinuirano merenje instaliraju i u stacionarnoj stanici. Naš zahtev da se to uradi je poznat i građanima i gradonačelniku Šapca i ja očekujem da će taj zahtev lokalne samouprave Agencija konačno ispuniti. Pored osnovnih parametara čija merenja treba uvek unapređivati, u Šapcu je potrebno meriti i arsen, kadmijum, benzoapiren, stiren i druge teške metale i hemijska jedinjenja koja se emituju iz industrijskih postrojenja ili drugih izvora zagađivanja.
Da li bi nov izbor mernih mesta u Šapcu doneo pouzdanije informacije o nivou zagađenja vazduha?
Pored stacionarne merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine u Šapcu postoje i četiri standardna merna mesta Zavoda za javno zdravlje i jedno merno mesto u Istočnoj radnoj zoni na kojem se mere specifično tražene supstance. Prvo što treba uraditi je informisanje građana u realnom vremenu o merenjima sa bilo koje merne stanice. Bez toga su ti podaci korisni samo u statističke ili naučne svrhe. Evropska zelena partija je kao jedan od osnovnih zahteva svoje inicijative „Za Šabac bez smoga“ istakla upravo postavljanje nove mreže mernih stanica. U tome su nas podržali i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i nezavisni stručnjaci i građanske inicijative i menadžement javnih preduzeća koja prate problem zagađenja vazduha u Šapcu. To bi bio pun pogodak koji bi razotkrio sve zagađivače vazduha u Šapcu i omogućio preduzimanje adekvatnih koraka da se to zagađenje spreči i umanje posledice po životnu sredinu i zdravlje građana.
D.D.
