Pisma čitalaca
I upravo ono od čega zazire srpski radikal – humanost, dobrota, trpeljivost, tolerancija – „valja“ se Srbijom od Novog Pazara do Novog Sada! Ima li šta pogubnije za svest i emocije onih koji decenijama žive za nasilje i izopštenje drugih i drugačijih, zbog onoga što oni podvode pod „srpstvo“, „tradiciju“ i „pravoslavlje“… I sada da im neki klinci – Bošnjaci, muslimani, šetaju državom i nose visoko podignutu zastavu Republike Srbije i pevaju državnu himnu! I to, šetaju iz humanih poriva – solidarnosti i traganja za pravdom! Prepoznajete, reč je o maršu novopazarskih studenata od Novog Pazara do Novog Sada radi obeležavanja godišnjice tragedije u Novom Sadu.
Neki koji su devedesetih godina prošlog veka sa skupštinske govornice pozivali na istrebljenje Bošnjaka i danas šalju slične poruke (samo, sada odeveni u skupocena odela), jer je mržnja deo njihovog bića. Možete se pretvarati, glumiti evropejca ali to je ipak „jače od vas“ jer, biti radikal u Srbiji, teška je bolest – proučiite sopstvenu istoriju, biće vam jasno o čemu govorim (iz obrazovnih „razloga“, pisac ovih redova stekao je znanje o vek i po dugoj istoriji narodnjaštva i radikalštine u Srbiji). No, ovog puta, čovek u garderobi iz državnog fundusa deli nas po drugačijem „ključu“: na one koji „vole Srbiju“ (tj. njega jer, on je Srbija) i žele „mir, stabilnost i hoće da uče“, i one koji hoće njenu propast jer, pobogu, šetaju i blokiraju saobraćajnice. Ne kaže da traže pravdu i kažnjavanje korumpiranih, što bi zaista i značilo „propast“ Srbije – kriminalizovane i zaposednute besčasnim osobama ogrezlim u mržnji prema različitosti duha i mišljenja!
I sada, pojavili se neki klinci iz Novog Pazara koji „špartaju“ ovom našom ubogom Srbijicom, gde ih na tom hodočašću dobrote i humanosti građani dočekuju raširenih ruku i ljube suznih očiju iz kojih se čita, „Evo dece, nose plemenitost i radost među narod koji je toga željan!“
Ali, da pojasnim zašto me ovaj gest mladih Novopazaraca, Bošnjaka podstakao da ovo pišem. Zato što su njihovi roditelji, deke i bake devedesetih godina prošlog veka bili bezobzirne žrtve srpskog nacionalizma i šovinizma (radikalizma) – u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Kosovu… I pored toga, njihovi preci nisu im u srca usadili mržnju i podozrenje prema onima koji su bili i do danas ostali inspiratori netrpeljivosti. Naprotiv, puni su empatije i topline, uverenja o vrednosti različitih kultura i verskoj toleranciji. I dobri ljudi u Srbiji baš to prepoznaju i tako razumeju njihov marš: on budi nadu da će etički obrazac ovog društva biti izmenjen! Međutim, tu poruku jasno „čitaju“ i najgori među nama – nesrećni okupatori društva i države – „bogati“ novcem i mržnjom. No, mržnja bez vlasti ostala bi njihova lična stvar ali, kriminalno bogatstvo bez vlasti eee, to je već naša stvar – i njihova velika mora!
Zato, deco Novog Pazara, hodajte ponosno kroz vašu Srbiju i znajte da za svoju zemlju činite veličanstven podvig! Naravno, vi ste, simbolički, sva omladina ovoga društva: iskrena, poštena, topla, ljudska, etična, kreativna – koja ima nameru da promeni Srbiju po meri nas samih. Dakle „novopazarci“, vi ste cela Srbija, svugde ste: u Subotici, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Somboru, Leskovcu, našem Šapcu, Vojvodini, Šumadiji, Sandžaku, Mačvi, Pocerini…
Srbijo, moraš samu sebe spasiti! Snage je u tebi uvek bilo za poraz, da vidimo ima li je za pobedu!
U Šapcu, 25.10.2025.
Autor: dr Zoran Todorović, profesor
Naslovna fotografija – REUTERS: Marko Đurica
