HAPŠENJA I KAZNE U POLICIJSKOJ DRŽAVI
Nakon krajnje neozbiljnog pristupa državnog vrha pandemiji naprasno su uvedene drakonske mere i policijski čas. Ni za vreme bombardovanja nije primenjivan policijski čas ni ikada posle Drugog svetskog rata, a država se rigidno drži toga ne uvažavajući svoje građane, koji su, po Ustavu, nosioci suvereniteta. Skupština je bez razumnog objašnjenja raspuštena, odluke praktično donosi samo jedan čovek, i to se zove autokratija. Da bi sve bilo po tom autokratskom uzusu jedno vreme je doneta čak uredba da se informacije o pandemiji daju jedino sa zvaničnog mesta, od predsednice Vlade ili koga ona ovlasti. Srećom, na veliku molbu Aleksandra Vučića, a na svoju veliku glupost kako je priznala premijerka, ova nesuvisla odredba je povučena, ali je zato bila promptno uhapšena Ana Lalić, novinarka koja je obelodanila stanje u Kliničkom centru Vojvodine. Pokazalo se da medicinsko osoblje nije opremljeno kako treba za ovu pandemiju, a ima i drugih propusta neshatljivih za zdravstvo i ovu situaciju. Po starom dobrom običaju, kao i kad je uhapšen Aleksandar Obradović iz „Krušika“ a verovatno i mnogi drugi, zatvorski uslovi su krajnje nehigijnski i ponižavajući. To se čita u krimi romanima, štrokava i smdrljiva prostorija sa obaveznom prljavom WC šoljom! Sutradan je Ana Lalić puštena, srećom reagovala su i novinarska udruženja kao i međunarodna zajednica, a šira javnost upoznata je i u emisiji „Utisak nedelje“. Po prepoznatljivom postupku primenjivan kod Staljina za gulage, ali i kod Tita za Goli otok, stanje je izmenjeno za novinare, preko noći je podeljena oprema u KCV, pozvana respektabilna ekipa Rojtersa. Njima mora da se veruje, ali to je post festum. Takođe, u zatvoru je i mlada estradna umetnica Jelena Popović, uhapšena, a da joj nije saopšteno o preduzetim merama dok je bila izvan granice Srbije. Uz sve to ministar policije najavi mogućnost dvostrukog kažnjavanja za nepoštovanje policijskog časa i mera izolacije. Jednostavno, to po svim pravnim normama, a Srbija je potpisnik brojnih međunarodnih konvencija, ne može se nekom dva puta suditi za isto delo, prekršajno i krivično. I dok autoritarni režim trenira strogoću, retki pravni stručnjaci upozoravaju da ni vanredno stanje ne može ukinuti osnovne ljudske slobode. Doduše, o tome će tek kasnije moći da se utvrđuju krivci i prekršioci onih osnovnih pravnih normi. A podsećanja radi nije ovaj režim izuzetak od Kine, Rusije, Turske, a tobož proevropski usmeren, jer , na primer da mediji nisu otkrili hapšenje Aleksandra Obradovića, on bi još možda trunuo u kazamatu. Tri nedelje o njemu niko ništa nije znao, čak se ni kolege ispred kojih je uhapšen od strane neprikosnovne BIE nisu oglasile. Zato su mediji bitni, da ukažu na zloupotrebe režima, jer izgleda ni brojni pravnici, sudije, tužioci, advokati, pa ni policajci, ne drže u Srbiji mnogo do zakona, a o pravdi da se i ne govori.
Dragan Eraković