Uskoro će dva meseca od brutalnog napada direktora „Srpskog telegrafa“ Milana Lađevića na Vuka Cvijića, novinara „Radara“. Desilo se to 29. maja, u centru Beograda, gde postoje brojne kamere. Iako je tužilaštvo naredilo hitnu istragu, a uostalom i državna tužiteljka Zagorka Dolovac naredila da se napadi na novinare preuzimaju po hitnom potupku, za sada nema podignute optužnice.
Razlog: policija nije pregledala snimke sa kamera, a to se radi svuda u svetu kao jedan od prvih koraka u istrazi. Pokazalo se da u brojnim slučajevima policija ima svoju auotonomiju, pa ne postupa po zahtevima tužilaštva, a naravno ima mnogo prljavog veša u svojim redovima.
Da se radi suprotno praksi efikasnih policija u svetu, primer da su najodgovorniji i najuspešniji policajci sklajnuti u stranu i degradirani. Rečit je primer časnog inspektora Dejana Jovića koji je rešio „ubistvo na šinama“, da bi bio i uhapšen i na kraju preminuo; ili policajci koji su otkrili višetonski šverc kokaina, javno pohvaljeni od međunarodnih institucija a ovde sklonjeni; ili slučaj inspektora Kecmanovića koji je svesrdno radio na slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, a kao „šlag na tortu“ tu je i inspektor Milenković sa svojom ekipom koji je otkrio „Jovanjicu“.
Takvi policajci smetaju režimu i kriminalu, pa otuda ni tužilaštvo ne radi svoj posao, a ima i mnogo toga od čega namerno okreću glavu. Pa tako se krčka slučaj Banjske, gde je u pitanju saradnik predsednika države, Milan Radoičić, a radi se o količini oružja za manju vojnu jedinicu.
U ozbiljnim državama napadi na novinare se i javno osuđuju, jer ako nema slobode novanrstva nema ni demokratije u društvu, a pogotovo se hitno rešavau slučajevi napada na novinare. Ovde u Srbiji, suprotno tome, novinari se proganjaju i vlast to namerno toleriše. A gubi celo društvo.
D.Eraković
