Taman što je pušten iz bolnice, u kojoj su mu, kako reče ministar zdravlja, lekari jedva spasli život, našeg Predsednika sustigoše nove nevolje. A da je, kako TANJUG javlja, situacija alarmantna svedoči i to što je ministar odbrane, Aleksandar Vulin, hitno napustio sednicu Skupštine Srbije.
I tako dok Vrhovni komandant prikuplja informacije ministar Vulin, a naravno i cela Srbija, očekuju da će u toku sutrašnjeg dana Aleksandar Vučić pozvati i okupiti sve šefove obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, kao i načelnika generalštaba VS jer postoji nekakva “špijunska afera” i “neke stvari koje su nesporne”, ali izgleda da se iza te zavese krije i pokušaj udaljavanja Srbije od politike vojne neutralnosti.
Dakle, dok ministar Vulin, i cela Srbija, strepe nad novom pošasti koja nas je zadesila i veruju u pravednost, pronicljivost i nezavisnost Alksandra Vučića u donošenju važne odluke povodom ovog “strašnog” događaja uhvatih sebe da sam neodgovoran, nezahvalan i nesvestan velike borbe teško bolesnog nam Predsednika.
Opušten, u toploj sobi doma svoga, čitam dečici Ezopovu basnu. I to ne bilo koju…
Dečak i vuk
Dečak je čuvao stado ovaca blizu šume. Bilo mu je dosadno, pa je počeo vikati: „Vuk! Upomoć! Vuk!” Seljani su to čuli i dotrčali da pomognu dečaku. Kada su stigli, videli su ovce koje mirno pasu i dečaka koji se smeje.
Narednih dana dečak je još nekoliko puta prevario seljane.
Jednoga dana iz šume izlete vuk i ustremi se na dečakovo stado. Dečak je povikao: „Vuk! Upomoć! Vuk!” Seljani su mislili da dečak opet pokušava da ih prevari pa se nisu obazirali na njegove povike. Tako je dečak ostao bez svog stada. (Ezop)