Dragi moji,
da li pratite ovaj pokušaj obračuna vlasti sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i Republičkim javnim tužiocem? Bivši Ministar pravde,a sadašnji kulture (pravda i kultura su kao dve paralelne prave, bez tačke dodira, ali eto), pozvan je u svojstvu osumnjičenog, da iznese svoju odbranu, saslušanjem u Tužilaštvu za organizovani kriminal… Imao je, kako reče, „pametnija posla“ od tog odazivanja pozivu, i pojavljivanja pred Tužiocima, koje je usput nazvao banditima i kriminalcima, pojavivši se na tabloidnoj televiziji… On se tom pozivu nije odazvao, pa je to uradio tek kada je izdat nalog za privođenje… A što bi, kad je on Ministar, moćnik, faktor, vlast… pa samim tim, valjda i povlašćen, ali i nepojmljivo bahat, ali i očigledno u strahu. Šta stoji iza ovoga? O čemu se tu zapravo radi? Zašto je svakom drugom, ko treba da učestvuje u ma kom krivičnom postupku, poslata baš ovakva poruka? I zbog čega onda, ipak, većinski broj tužilaca, sudija, pa i advokata ćute? Čast onoj velikoj grupi koja je pre neki dan protestovala, ma koliko to izgledalo neverovatno – sudije i tužioci, protiv izvršne vlasti… Nikad čuo, nikad video. U Srbiji, 2025.g. se i to dešava.
Dakle, stvar je praktično ogoljena. Vlast je u strahu, više je to nego očigledno i u takvoj situaciji bi da stavi pod kontrolu one koji bi mogli da ih, već sutra, hapse i procesuiraju, sude i osude… da li nam ova vlast, na takav način jasno upućuje poruku, da znaju šta su radila i kako, pa bi onda da se osiguraju za neko vreme, ono sutrašnje, ako bi kojim čudom, otišli sa funkcija koje vrše… Nisam siguran, ali sve ukazuje baš na to… Efekat takvog ponašanja je nevereovatan. Skoro pa čudo neviđeno, što bi rekao onaj genijalni Živko Nikolić… sada se dešava da građani i stručna javnost, dosta otvoreno brane i štite ljude režima na vlasti, tužioce i sudije… a od koga ga brane, pa upravo od tog istog režima…
I tako, dok u Zemlji čuda, donose Zakone o ovome i onome, po nekoj urgentno nastaloj potrebi većine, gromoglasno hvaljeni projekat rušenja Generalštaba i gradnje nekakvih Trampovih kula, odjednom je propao, srušio se kao one Kule bliznakinje, onomad u Njujorku… Samo, to što je Trampov zet odustao, siguran sam neće sprečiti rušenje zgrada u Nemanjinoj, preko puta Vlade Srbije… Siguran sam da neki arapski šeik već ima bolji plan, za ovaj kompleks… Recimo, da baš tu napravi repliku Semiramidinih vrtova… onu, iz onog Vavilona… Pa, nije Zakon o rušenju Generalštaba donet tek tako, da se približimo Trampu, preko njegovog zeta, ni slučajno, on je univezalni Zakon, i u to ćemo se uskoro uveriti… Živi bili, pa videli i dočekali…
Dok sve ovo traje, Srbija je izbegla da učestvuje na Konferenciji Evropske unije o Zapadnom Balkanu, pre neki dan… I to je super. Ovi su nedolazak protumačili kao jedan od znakova odustanka Srbije od Evropske unije, a mi smo to prećutali i kompenzovali posetom lidera Gruzije… Međutim, mislim da mi od Evrope ne možemo da odustanemo i da to hoćemo, samo nam je lider ljut zbog packi upućenih od njenih čelnika, pre par dana, kada je saznao da smo najgori od sve dece, a da su nam braća pod Lovćenom, na samom ulazu u Uniju… Nije što mi nećemo, nego što oni hoće… Tako srpski… baš, baš…
I tako, dok se presabiramo i gledamo oko sebe, možemo da kolektivno zaključimo samo jedno: teško nama… u svakom pogledu… propasti, ipak nećemo, iako se iz sve snage trudimo… A poneki su baš i zapeli…
Sve Vas volim i pozdravljam.
*satira Radoja Domanovića iz 1904.g.
