Policijski čas na selu
I dok država oštrim merama sprečava širenje zaraze korona virusom, ne bira pri tom i određene specifičnosti. U tome ima i zbunjujućih poteza koji još više zbunjuju građane. Poljoprivreda je važan segment privrede, sa oko desetak odsto učešća u bruto društvenom proizvodu, ali se ni država ni nadležno ministartvo nuus pokazali u dobrom svetlu. I dok je ministar poljoprivrede Nedimović javno ukazivao da će biti primenjivani drugi aršini kod policijskog časa za poljoprivrednike, u subotu je uhapšen i ekspresno osuđen Ivan Pejak iz Silbaša. I to u 15,55 časova! On je zatečen izvan svoga domaćinstva na traktoru, suprotno naredbi o policijskom času. U svemu ovome šalje se loša poruka za one koji privređuju, jer sledi najobimnija, prolećna setva. Njive ne mogu da se drže policijskog časa, a ako se postupa po ovim merama posle će biti kasno. Pa tako u šabačkom kraju više od polovine stanovništva, oko 60.000, živi na selu i od sela. Šta da preduzmu seoska domaćinstva u Pocerini kad treba ubrati jagodu na više od hiljadu hektara?! To je posao koji zahteva veći broj izvršilaca, i mahom dolaze iz nekih drugih sela. Šta to znači da sve treba da bude gotovo u subotu do 13 časova, a onda da se u nedelju ne izlazi iz kuće. Slede naredni radni dani do 17 časova, a smrkava se dva časa kasnije. To bi po nekoj ekonomskoj logici značilo da se gube silni a tako potrebni radni časovi. U svemu ovome ni lekarska struka nije se proslavila, počev od samog početka kada se tako olako podsmevala“najsmešnijem virusu“, a posle danima govori jedno te isto, broj umrlih, broj zaraženih, i da se ne izlazi iz domova. Nigde se ovde ne pojavljuju neki drugi stručnjaci, psiholozi, psihijatri, sociolozi, ali i kardiolozi, i gde se zaboravljaju psihosomatske bolesti. Nikako da se sagleda koliko ovaj drakonski potez zabrane izlaska starijima od 65 godina u gradu i onih od 70 godina na selu, osim onog ponižavajućeg, rano, rano jutarnjeg. Znatan deo seoskog stanovništva pripada starijoj populaicji, a zamene nema. Njive, voćnjaci, obori, košnice ne mogu da čekaju. Ako bi se primenile sve mere zaštite onda ne bi bilo većih problema. Uostalom, nisu to gusto naseljena sela, na njivama može se lako napraviti razmak između poslenika, a traktor i mašine koristi najčešće jedan poljoprivrednik. Najposle poljoprivreda je, posle ovog kolapsa industrije i sektoru usluga, siguran prihod. Takođe, zaboravlja se da država ništa nije olakšala agraru, tako, na primer, kad je nafta najskuplja u Evropi, uz minimalne subvencije koje su čak i smanjene i mnogo kasne za pojedine oblasti, onda je ovo neki krajnje ponižavajući odnos prema selu i poljoprivrednicima.
D.Eraković