GLINENI GOLUBOVI
Položaj novinara u Srbiji poslednjih godina je tema brojnih rasprava, a situacija je često ocenjena kao teška zbog učestalih pritisaka, pretnji i govora mržnje koji novinari doživljavaju u obavljanju svog posla. Postoji nekoliko ključnih problema sa kojima se novinari u Srbiji suočavaju: govor mržnje i pretnje, politički pritisci, cenzura i autocenzura, napadi na novinare, diskreditacija novinara, stanje slobode medija. A šta o ovim pitanjima misle obični građani razgovarali smo sa Aleksom Vilotićem, poljoprivrednikom iz šabačkog sela Bojić.
– Potpuno je jasno da su novinari u Srbiji često meta govora mržnje, naročito na društvenim mrežama, u medijima bliskim vladajućim strukturama ali i u direktnom obraćanju političara. Ove pretnje variraju od uvreda na ličnom nivou do ozbiljnih pretnji smrću ili fizičkim napadima. Svedoci smo da su neki od poznatih novinara više puta prijavljivali ovakve napade, ali je reakcija nadležnih organa često nedovoljna ili spora. Naravno, ovde se podrazumeva da su na udaru samo oni novinari koji nisu na „liniji“ aktuelne vlasti i kritički se odnose prema radu visokih državnih funkcionera – smatra Vilotić.
Politički pritisci na novinare su stvarnost i realnost u Srbiji i oni se manifestuju na više načina.
– U Srbiji su mediji često izloženi političkim pritiscima, kako kroz vlasničke strukture tako i kroz oglašavanje. Mediji koji kritikuju vlast često su meta negativne kampanje, a njihovi novinari su izloženi zastrašivanju i progonu. Priliv državnih fondova i oglašavanja u prorežimske medije dodatno otežava situaciju nezavisnih novinara, koji nemaju pristup resursima i suočavaju se s finansijskim poteškoćama. A sve ovo naročito je izraženo na lokalu gde mi, obični građani, nemamo mogućnost da dobijemo pravu informaciju o konkretnim pitanjima koja nas zanimaju. Naročito kada je u pitanju poljoprivreda. U selu se informišemo uglavno putem medija sa nacionalnom frekfencijom i lokalnim medijima u kojima je sve sjajno i bajno, život prosto cveta ali u realnosti, ispred prodavnice uz pivo, otvaraju se potpuno drugačije teme i nije sve tako ružičasto. Kažu da nas, novinari koji su bliski vlasti pogrešno informišu a da oni koji nisu uz vlast trpe pritiske i nemaju načina na koji bi nam prezentovali pravu istinu – kaže Aleksa Vilotić.
A o razlozima zašto je to tako Vilotić misli da je to tako isključivo zbog straha od odmazde ili gubitka posla jer mnogi novinari u Srbiji, koji su pod kontrolom vlasti, pribegavaju autocenzuri i ne rade svoj posao onako kako profesija nalaže. Za razliku od njih nezavisni novinari i mediji često se suočavaju s problemom pristupa informacijama i izvorima, a vlasti neretko odbijaju da odgovaraju na pitanja koja dolaze od medija koji nisu bliski njima što dovodi da smo mi, građani, jednostrano informisani.
O fizičkim napadiim na novinare, koji nisu retkost, Vilotić kaže da malo zna i da nije potpuno upoznat jer na medijima koje može da prati takvih informacija nema. Međutim, iz ličnih kontakata zna o lepljenju poternica za urednicom jednog šabačkog nedeljnika i da se oko toga već nekoliko godina vodi sudski proces. Takođe, smatra Vićentić, da u mnogim slučajevima počinioci nisu pronađeni ili procesuirani, što dodatno doprinosi osećaju nesigurnosti kod novinara.
Novinari koji izveštavaju o osetljivim temama, kao što su korupcija, kriminal i zloupotreba moći, često su meta diskreditacije. To uključuje kampanje blaćenja, koje su usmerene na uništavanje njihovog ugleda i profesionalnog kredibiliteta. Ove kampanje neretko sprovode političari, kao i mediji naklonjeni vlasti.
– Ne treba biti mnogo pametan pa da shvatiš da svaki put kad se otkrije i obelodani neka afera na udaru je novinar i redakcija koja je to objavila. I to nije dobro ni za medije ni za društvo – kaže Vilotić.
Prema organizacijama kao što su Reporteri bez granica (RSF) i Freedom House, Srbija je u poslednjih nekoliko godina beležila pad na listama slobode medija. Ove organizacije ukazuju na sistemske probleme, uključujući kontrolu nad medijima, nedostatak transparentnosti i bezbednosne izazove s kojima se suočavaju novinari.
– Ne trebaju meni nikakve međunarodne organizacije da objašnjavaju kakvo je stanje medija u Srbiji i da novinari u Srbiji često rade u neprijateljskom okruženju, gde su izloženi raznim oblicima pritisaka, pretnji i napada, što ugrožava slobodu medija i pravo javnosti na informisanje. Dovoljno je sesti pred bilo koji seoski dućan i u razgovoru sa komšijama sagledaš pravu situaciju u kojoj se informisanje danas nalazi – zaključuje Aleksa Vilotić.
