Rijaliti Srbija
Iz istorije smo učili da je neposredno pre zavšetka Drugog svetskog rata Narodnooslobodilačka vojska (partizani) goneći naciste, fašiste i njihove pomagače (domaće izdajnike, ustaše, četnike i ostali ološ) iz naše zemlje stigla čak do Trsta! I da je postojala mogućnost da taj grad i taj deo Italije pripadne novostvorenoj Jugoslaviji.
I, izbila je tzv. tršćanska kriza, velike sile su se umešale, bilo je povuci-potegni a u Beogradu su se održavale demonstracije sa parolom: Trst je naš! Na kraju je taj grad ipak ostao italijanski a Jugoslavija je dobila kompenzacije na drugoj strani (Dalmacija, Istra).
Nekih 80-ak godina kasnije jedna od republika one „velike“ Jugoslavije, Srbija nezavisna i samostalna država, došla je u situaciju da izgubi svoju najvažniju kompaniju u sopstvenoj zemlji jer ju je svojevremeno za male pare prodala Rusima a ove naše „prijatelje, braću“ su SAD stavile pod sankcije što podrazumeva i njihovu imovinu bilo gde u svetu. I sada naše mudro rukovodstvo, odnosno ona Nesreća sa Andrićevog venca ne zna kako da razreši problem a da se ne zameri baćuški Putinu a i da ne naljuti kauboja Trampa.
O interesima Srbije oni ne brinu kao što nikada i nisu iako su svim tim podguznim muvama kao i glavnoj Guzici puna usta patriotizma, brige o građanima i bla, bla, bla. Pošto su godinu dana sedeli na divanu sve čibuk pušeći i nisu uradili ništa da se prevaziđe problem ruskog vlasništva u najvažnijem srpskom preduzeću a povodom najava sankcija SAD zbog ruske invazije na Ukrajinu, sada su u situaciji da nema dobrog rešenja a da svi budu zadovoljni i sve ovce na broju.
Naš diktator je umislio da je veliki, najveći, igrač na međunarodnoj političkoj sceni i da može sve da nadjebe svojim šibicarskim trikovima koji mu ovde kod polupismenog indoktriniranog pučanstva prolazi evo već 13 godina. I da može iz cele ove zamršene priče da izađe kao pobednik i da dobije i jare i pare. Kako god da se ova NIS saga završi njegovi mediji će to predstaviti kao veliku pobedu Vođe čak iako ne bude nafte i benzina na pumpama a gasa u cevima i radijatorima po stanovima svih i njegovih i onih koji su protiv njega. Jer, ovde većina više veruje Pinku, Informeru i sličnim splačinarnicama nego svojim očima. Jedni su bez mozga, empatije i ljudskosti a drugi bez volje, želje i solidarnosti i zato imamo ovo što živimo sada i ovde.
Dobri ljudi štrajkuju glađu, podržava ih mali broj ljudi u protestu, otima se Generalštab, mali broj ljudi ga brani, pre par godina je umalo potpuno uništen EPS zbog „ćacija“ koji su rukovodili tim sistemom i direktor je avanzovao umesto da je fasovao dugogodišnju robiju zbog štete od preko milijardu evara!? Pala je nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu i ubila 16-oro ljudi koja nije pa jeste rekonstruisana od strane naprednih majstora i niko za to ubistvo nije odgovarao. Kao što neće ni zbog ove situacije sa NIS-om u koju smo dospeli zbog uvlačenja u dupe Rusima malog od palube Ace Srbina a na štetu interesa srpske države i građana a sve zbog ostajanja na vlasti do kraja sveta i dan duže.
Jedino Srbija nije od svih evropskih država uvela sankcije Rusiji zbog agresije na suverenu Ukrajinu, naš je Firer mislio da je najpametniji i da može da balansira na četiri stolice i evo smo tu gde smo. To što je Žvalonja ljosnuo o ledinu ni po jada jer ćemo svi snositi posledice te neodgovorne i glupave politike. A tiha većina i dalje svira onoj muškoj stvari i ne čini ništa da se neizdrživo stanje promeni. Sve su to potomci „šetača opanaka“ za vreme turske okupacije koja je trajala 400 godina baš zato što smo u većini takvi nikakvi, kukavice, jajare, hrabri na rečima a neefikasni na delima, podmukli, skloni korupciji pa makar i onoj najsitnijoj (mala vajda veseli čoveka) sa retkim izletima u pravo herojstvo, čojstvo i junaštvo, normalnost i ljudskost.
Još jedna zima našeg nezadovoljstva dolazi, da li sa NIS-om ili bez njega, sa ovom okupatorskom vlašću sigurno, sa strepnjom i možda sa zrncem nade da ćemo se iz svega ovog izvući živi i koliko-toliko zdravi. Ne znamo da li je NIS naš ili ko zna čiji ali mi moramo biti svoji tj. naši jer u suprotnom ne piše nam se dobro.
Piše: Dragan Karalazić
