Simpatični roditelj obratio mi se rečima – Moja ćerka nema baš neku ocenu iz matematike, ali, nije važno, ona će studirati medicinu.
Pitao sam više puta svoje đake, a pitao bih, ako smem, i čitaoce ove kolumne – Da li bi se sigurnije osećali kod lekarke koja je imala ocenu “nije važno” , ili kod one koja je u srednjoj školi imala zasluženo odličnu ocenu iz matematike?
Molim Vas da ne žurite sa eventualnim odgovorom , jer iako Vam se to možda na prvi pogled učinilo, pitanje nije ni sugestivno, ni navijačko, niti željno sukoba i teških reči.
Možda neke detalje ipak prethodno treba pojasniti, sa željom da svi konačno budemo zadovoljni datim odgovorom.
Mislim da je propisana školska matematika, barem delimično, i pogrešno postavljena i pogrešno shvaćena. Npr u prvoj godini gimnazijskog prirodnog smera uči se tom uzrastu neprimereno teška geometrija, a u četvrtoj viša matematika, sigurno nepotrebna budućim lekarima. Kao da svi učenici prirodnog smera treba da pobeđuju na matematičkim takmičenjima i da će im alati više matematike biti deo radne svakodnevnice.
Možemo li bolje?
Konačni cilj dobro postavljene i dobro shvaćene matematike trebalo bi da je razvijanje i provera pozitivnih osobina ličnosti, kao što su spremnost na dobro poznavanje i dosledno poštovanje pravila veštine kojom se bavimo, upornost i strpljenje, dobra koncentracija, analitičnost, uviđanje značaja tačnog poznavanja uzročno – posledičnih veza… . Tada bi rizik neprihvatanja značaja matematike delom bio i rizik prihvatanja površnosti, brzopletosti, neodgovornosti i nepromišljenog delovanja mimo pravila buduće struke.
Pre više godina čuo sam priču da se u nekim američkim državama na studijama medicine, posle četiri godine proučavanja i polaganja ispita iz opštih predmeta, polaže test lekarske inteligencije. Ko ga ne položi, ne može nastaviti studije, niti konačno dobiti lekarsku diplomu.
Ako bi naša srednjoškolska ocena iz matematike, sadržajima primerenim postavljenim ciljevima – objektivno ukazivala na veće ili manje postojanje navedenih pozitivnih osobina kod budućih lekara, a ne ponajviše na dar rešavanja takmičarskih zadataka i dobro poznavanje specifičnih matematičkih alata, ko bi razmišljao kako da odgovori na pitanje postavljeno na početku.
