Govor rektora beogradskog Univerziteta Vladana Đokića na studentskom skupu „U unanju je moć“!
Dobro veče,
poštovane koleginice i kolege, dragi sugrađani, dragi građani Republike Srbije. Veliko mi je zadovoljstvo da vam se ispred Akademske zajednice obratim večeras i da vam saopštim nekoliko reči koje verovatno znate ali koje će nam pomoći da istrajemo u ovoj našoj borbi do kraja.
Istorija je pokazala da nijedna vlast kao ova sadašnja nije postupala prema članovima akademske zajednice ovako osiono, osvetnički i zlobno zbog toga što akademska zajednica nije pristala na ćutanje. Svedoci smo da ona svojom zlobom i izopačenošću udara na univerzitet, udara na istinoljubive ljude, udara na one koji su posvećeni obrazovanju na mladost i budućnost Srbije koja nije njihova. Udara na dve najvrednije kategorije stanovništva, na najmlađe i najobrazovanije.
Smetaju im najmlađi i najobrazovaniji, zbog toga što ne žele da ćute, zbog toga što žele da ostanu u ovoj zemlji i da žive normalnim životom. Akademska zajednica je svakim danom suočena sa novim modelima pritisaka na autonomiju Univerziteta. Oni koji imaju političke poluge moći ne prezaju ni od čega i na različite načine koristeći različite modele vrše pritisak. Fizički pritisak, finansijski pritisak, medijski pritisak, administrativni pritisak.
Fizički pritisak, kao što je upad policije i žandarmerije u Kampus Univerziteta u Novom Sadu i prekomerna upotreba sile. Pokušaj upada policije na Pravni fakultet u Beogradu. Privođenje i batinanje studenta i profesora ispred zgrada fakulteta.
Finansijski pritisak, Uredba kojom se ograničava naučno-istraživački rad profesora na univerzitetu. SPIRI sistem kojim se ukida finansijska samostalnost visokoškolskih ustanova. Nemogućnost realizacije međunarednih projekata zbog zabrane otvaranja novih podračuna.
Medijski pritisci, targetiranje studenata i profesora od strane provladinih medija i najviših predstavnika vlasti.
Administrativni pritisci, prekršajne i krivične prijave protiv svih dekana i rektora u Srbiji.
Autonomija je prekršena na više načina i u više primera. Osnivanje Fakulteta za srpske studije na Univerzitetu u Nišu. Otpuštanje velikog broja nastavnika i saradnika na Državnom Univerzitetu u Novom Pazaru. Ukidanje studentskog statusa stotinama studenata na Univerzitetu u Novom Pazaru. Nezakonita smena dekana na medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, otpuštanje sekretara Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Otkaz i osporavanje izbora profesorki Kleut na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Rešenje Ministarstva prosvete kojim se nalaže ponovno glasanje za izbor dekana na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Umesto straha na silu i osionost ovog režima odgovaramo svom silom obrazovanja. Ta sila nas povezuje i podstiče celokupno društvo da stremi višim postignućima u svim oblastima. Nema jakog i uspešnog društva bez jakog obrazovanja i obrazovnog sistema, koji štiti, ne kao danas, privilegovane već sve građane i razvija adekvatne mehanizme pomoći najugroženijim,
Ulaganje u visoko obrazovanje je ključna investicija za ekonomski i društveni razvoj bilo koje zajednice. Odgovorno raspolaganje državnim resursima znači razvijati nauku i kulturu obrazovanje i umetnost, obezbediti uslove za inovacije, tempo i svrhu nove tehnologije, glbalni procesi i lokalne specifičnosti. Neophodna je promena na svakom nivou obrazovanja i ukupnom obrazovnom sistemu i na formi i na sadržaju. A iznad svega promena u odnosu države prema obrazovanju. A sima onima koji obrazuju, učiteljima nastavnicima, profesorima i onima koji se obrazuju, đacima, studentima, istraživačima jasna je potreba za promenom a vidi se to i iz prednosti ovako povezane zajednice ka zajedničkim unapređenjem obrazovnih politika da promenimo obrazovni sistem.
Imamo kapacitet za to. Za tri stvari: povećanje dostupnosti visokog obrazovanja širom zemlje saradnju univerzitetskih centara, kako bi se smanjile regionalne razlike i poboljšale ukupna obrazovna struktura stanovništva. Drugačije uslove i atmosferu rada na svim nivoima obrazovanja za istraživanje kroz igru, i projekte na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja čiji se vrhunci prevazilaze u visokom obrazovanju.
Kritičko, kreativno mišljenje i kolektivna intiligencija, koja preispituje autoritete prpoznaje pristrasnost postavlja relevantna pianja, i nalazi kreativne odgovore.
Ovoj vlasti jasno je ne treba Univerzitet. Svi državni Univerziteti u Srbiji su izloženi svakodnevnim pritiscima kako bi se ideja Univerziteta i javnog obrazovanja sasvim ugasila. Univerzitet u Srbiji od zlobe poluintelektualaca, i nasilja branili su rektori ovog Unicerziteta: Dositej Obradović, Sima Lozanić, Slobodan Jovanović. Naša dužnost je da sledimo taj put i da se borimo za očuvanje autonomije univerziteta i akademske slobode.
Danas, na Dan posvetiteljstva, sa ovog mesta, želim da ohrabrim članove akademske zajednice, da se kolegijalno i angažovano uključe u odbranu autonomije univerziteta, da se bezrezervno založe za akademske slobode i da se odupru pritiscima i ličnim primerom sačuvaju dostojanstvo naše profesije i našeg poziva. Pozivam nadležne institucije da obezbede zakonom garantovanu autonomiju univerziteta, da se u javnom i medijskom prostoru ne krše civilizacijske tekovine, ustav i ljudska prava. Na kraju poručujem sadašnjoj i svakoj budućoj vlasti – „Nije u zlobi, u znanju je moć!“
