Humoreskica
Ne bih voleo da sam na šerifovom mestu. Svaki dan je sve nervozniji i radikalniji. Ustvari, postao je ortodoksni radikal. Ogoljen, da ogoljeniji ne može biti. Veći i od prvog i od drugog političkog oca. Džaba mu pripomažu narikače sa ružičaste i „srećne“ TV, kad se upetljao u kučine gore nego ono pile od orla. Svakodnevno pokušava da vadi fleke, pojavljujući se na svojim TV splačinarama u takozvanim „istorijskim obraćanjima“, sve više nas ubeđujući da će, kada ode biti izučavan na seminarima posvećenim problemima mentalne prirode. Da ga stižu obaveze prema svojim mentorima, vidi se na svakoj konferenciji za štampu, gde se otvoreno svađa sa novinarima kojima nije unapred dostavio pitanja, kao što to čini svojoj omiljenoj novinarki goci. Naziva šerif nezavisne novinare lažovima, majstorima, slugama tajkuna Šolaka, nikada ne spominjući čiji su novinari koji mu na konferencijama dodaju „tajkunske novine“, nabacujući pitanja na koja odgovara brzinom munje. Polako ali sigurno stiže na naplatu sva šerifova bahatost i pokušaji da postane „najveći, najvoljeniji i jedini sin okruga“. Mislio je šertif da sve može kupiti lažnim obećanjima, fabrikama i putevima koje podiže našim parama i zadužuje nas više nego iko pre njega. Preigrao se u svojim namerama, pa je došao u situaciju da su ga i nepismeni pročitali. A u njih se sve ove godine uzdao.
Rade Đergović
