Reč urednika projekta
Velika većina osoba koja se priprema da postane penzioner postavlja sebi pitanje: „Šta ću tada da radim? Biće to početak mog kraja! Težak će biti penzionerski život. Na nas stare niko više i ne obraća pažnju, kao da nikome nismo potrebni.”
Sa takvim mislima i uverenjima mnoge osobe ulaze u treće doba svoga života i potpuno se predaju apatiji a jedini cilj koji imaju je da plate komunalne usluge, kupe lekove i gledaju televiziju. Međutim, kvalitetna starost nije ekskluzivno pravo pojedinca, već pitanje njegove lične odluke. Naši penzioneri su, nažalost, prilično pasivni jer većina misli da je posle odlaska u penziju već doživela sve što treba u svom životu. A to jednostavno nije tačno nego je istina u tome da stariji ljudi imaju mnogo veći uticaj na svoj život nego što to i mogu da zamisle.
Većina ljudi potpuno nespremno ode u penziju i, umesto da uživaju u zasluženom odmoru, svakodnevno se dosađuje ili svađa sa ukućanima, jer nisu na vreme napravili – dobar plan. Mladi penzioneri su često zatečeni penzijom i misle da je došlo vreme kada mogu ujutru duže da spavaju, ništa ne rade i po ceo dan gledaju televiziju. Ubrzo shvate da takav život ne vodi nikud.
Danas je prosečna starost penzionera u Srbiji oko 70 godina a u penziji provedu 15-20 godina. Ako sad zamislimo koliki je to vremenski period shvatićemo da je to „čitav život“ sa bezbroj izazova i mogućnosti. Kvalitetno i samostalno provedeno slobodno vreme u penzionerskim danima ne zavisi samo od novca, iako danas najviše pričamo o siromaštvu i manjku novca. Zato je važno uživanje u penzionerskim danima jer ono nije u korelaciji sa standardom života.
Pre dve godine populacija od „65 plus“ činila je 19 odsto nacije, od kojih je samo 15 odsto bilo zaposleno. Do 2041. ona će biti daleko veća, posebno udeo starijih žena. Očekuje se čak da broj starijih od 80 bude duplo veći nego danas. Podaci pokazuju da stanovništvo u našoj zemlji spada među najstarije na planeti, sa prognozom daljeg intenzivnog starenja usled niskog nataliteta, fertiliteta i migracija mlađih. Zato je neophodno generalno poboljšanje položaja starih.
Dve trećine starih u Srbiji živi bez mlađih ukućana, pa je zato važno, prema rečima sociologa dr Marije Babović, da imaju socijalnu podršku. Veliki razlog isključenosti starih je i nepoznavanje informacionih tehnologija, zbog čega npr. ne mogu elektronski da zakažu vađenje ličnih dokumenata. Samo 17 odsto domaćeg stanovništva starog 65 i više godina koristi kompjuter, što je znatno niže nego nego u EU, gde je ovaj procenat čak 52 odsto.
Ono što posebno zabrinjava je činjenica da su penzioneri glavna meta, i žrtve, političara jer predstavljaju ozbiljnu glasačku mašinu i da su u tom političkom procesu uglavno zloupotrebljeni. I dok se, velika većina penzionera, zamajava lažnim obećanjima, beznačajnim „humanitarnim“ paketima i simboličnom novčanom pomoći, godine prolaze a sa njima i život…
U Mačvanskom okrugu postoje brojna udruženja penzionera, penzionerski klubovi u okviru kojih se nalaze ugostiteljski objekti sa pristupačnim cenama pića i brojnim kulturnim sadržajima. Za penzionere postoje česte akcije u supermarketima, popusti na ulaznice u pozorište, popusti na putovanja, jednodnevni izleti… Imaju pravo na besplatnu banju. Ali, zbog nedostatka pravovremenih informacija ove „privilegije“ dostupne su samo malom broju ljudi iako u Mačvanskom okrugu ima preko 60.000 penzionera.
Iz tih razloga značaj ovog projekta, između ostalog, je što će našim sugrađanima koji žive u trećem dobu pružiti sve relevantne informacije koje će im pomoći da svoj život učine kvalitetnijim i boljim bez obzira na činjenicu da imaju prosečnu penziju između 21.000 i 22.000 dinara.
I.K.
Projekat “Penzija nije kraja života već novi početak” je sufinansiran iz Budžeta
Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Organa koji je dodelio sredstva.
