Predsednici zaobilaze Šabac
Ni tokom otvaranja najveće naprednjačke investicije, otvorenih bazena, krajem jula, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije našao za shodno da i zvanično poseti Šabac. Promovisao je spajanje delova novog mosta na Savi, i to mu nije bio prvi put da zaobiđe Šabac. Bio je i na poligonu na Starom gradu, ali to je bila promocija vojnog naoružanja, a prethodno su bile posete okolnim selima. Na teritoriji samog grada boravio je tokom predizbornih mitinga u hali “Zorka” kao i u centru grada, na svojoj turneji “Budućnost Srbije“. Ali, nikad zvaničan susret sa rukovodstvom grada, pa ni ovim naprednjačkim. A pre dve godine proglašen je za počasnog građanina Šapca, nosilac „Ključa grada“ i “Aprilske nagrade”, i to za „doprinos širenju demokratije i demokratskih vrednosti“. Nažalost, Vučić je sinonim za gušenje demokratije i demokratskih institucija, počev od Skupštine, tzv. zakonodavne, do urušavanja izvršne vlasti svakodnevnim kršenjem Ustava, i one treće grane vlasti – sudske. Kada su “Aprilske nagrade” poneli Aleksanadar Obradović, uzbunjivač iz “Krušika”, novinar Milan Jovanović kome su spalili kuću u Grockoj, Rodoljub Šabić bivši poverenik za informacije od javnog zanačaja, vladika Lavrentije, i još mnogi drugi zaslužni za demokratske vrednosti, nekako će ostati gorak ukus sadašnjim naprednjačkim vlastodršcima u Šapcu da najviše priznanje daju čoveku koji to nikako nije zaslužio. No, ovih deset godina bez zvanične posete Špacu podsećaju da ni prethodni vlastodržac Slobodan Milošević nikad zvanično nije posetio Šabac. Bio je doduše u poseti “Zorki”, ali kao predsednik CK SKS. Posle toga nikad više i to što je ovde poslednje zvanično pojavljivanje Ivana Stambolića, tada predsednika Predsedništva Srbije. Bile su to godine Osme sednice CK SKS: Šabačka gimnazija slavila 150 godina postojanja, a Stambolić bio na čelu Organizacionog odbora. Posledica toga da su u Šapcu sva rukovodstva, od Skupštine opštine do društveno-političkih organizacija podnela ostavke. Nadasve, o kakvom se animozitetu radi pokazalo se brutalnim ubistvom Ivana Stambolića, učešću DB i bacanjem žrtve u krečanu na Fruškoj gori. Umnogome se zaboravilo na staru priču o tome kako su se Šapčani našalili sa kraljem Milanom, izvukli su mu čiviju iz karuca, a on se našao u prašini. I nije se naljutio, barem zvanično.
D.Eraković