Stelt tužioci u javnoj službi
Ni posle 19 meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu nema potvrđene optužnice u slučaju koji najviše pogađa i interesuje građane u Srbiji. Od početka se znalo, čim se umešao predsednik države Aleksandar Vučić, da će istraga ići u pogrešnom pravcu, kada je rekao „da nije bilo rekontrukcije samo tog dela stanice“!
I kada se, napokon, umešalo Tužilaštvo za organizovani kriminal, kada se došlo do cifre od 115 miliona dolara nestalih u korupciji, dolazi javna opstrukcija i policija povlači svoje stručnjake, a uz put javnost saznaje da se pozivu tužilaštva nisu odazvali kineski izvođači radova. I nikom ništa.
TOK i dalje radi daleko od očiju javnosti, mada mu je osnovni atribut – javnost. I niko ne odgovara zbog propusta ili namernog sabotiranja u jednom itekako važnom društvenom segmentu. Na to se nadovezuje i istraga u slučaju ubistva na Senjaku, i možda bi se o tome još ćutalo da javnost nije obavestio odbegli prestupnik iz Crne Gore.
I gotovo sve je urađeno protivno pravilima službe, dokazi izbrisani ili kontaminirani, a vrhunac da se stan šefa beogradske policije Veselina Milića pregleda dve nedelje kasnije od izvršenja nedela. Uz put Više tužilaštvo se žali na iznošenje detalja iz istrage koji su osvanuli u štampi, a ni da zucnu da sva obaveštenja iz istrage idu od predsedika države koji nema nikakvih ovlašćenja za to. Na to ne reaguje ni Visoki savet tužilaštva jer se sada tamo vodi ogorečna borba za prevlast dve struje, Zagorke Dolovac i Nenada Stefanovića, oboje primer nedostojnosti poziva kojim se bave i zašto su položili zakletvu. Uotalom, kako to da tužilaštvo nije posvećeno istrazi ni za lažiranje izbora u VST, kada su bili umešani prsti BIE. Ili, zašto nema ni abera o tzv. zvučnom topu, 15. marta prošle godine, kada ima barem tri hiljade zvaničnih svedoka, a što je vidljivo i na televizijskim snimcima.
Naravno, tu je bio predsednik države da sve to negira, i gle, reče da se radi o simuliranoj predstavi, a što nije zabeleženo ni kod statista u „Ben Huru“ ili „Sutjesci“. U senci ovih preovlađujućih društvenih tema stigao je i nalog da se slučaj policijske torture u Valjevu 14. avgusta prošle godine dodeli TOK umesto Tužilaštvu u Valjevu, ali da tamošnji javni uposlenici ne snose nikavu odgovornost za nepostupanje. A imali su pred sobom 27 krivičnih prijava, sa sve dokazima, o brutalnom prebijajanju, sa elementima torture i mučenja što je zabranjeno Konvencijom Ujedinjenih nacija.
Međutim, u ovoj Srbiji ne može se očekivati napredak u oblasti ljudskih prava, jer policija može, kao i u nekim drugim slučajevima, da opstruira istragu, pa da ne sasluša optužene policajce. O traljavosti rada školovanih i posvećenih tužilačkom poslu svedoči i nepostupanje protiv Milana Radoičića, organizatora napada u Banjskoj gde je poginulo četiri čoveka, a on se šetka prestonicom, a katkad se umeša i u izbore. Ili slučaj „Krušika“ gde još nema optužnice, a radi se o trgovini oružjem u kojoj je učestvovao otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića…
Da može drugačije stiže i primer iz Crne Gore, gde je Sud odbacio tužbu Andreja Vučića protiv medija koji su naveli slavlje njega i kontroverznog biznismena Zvonka Veselinovića o prvoj milijardici, naravno evra. Sud se bavio SKAJ prepiskom, koju dobija i srpsko tužilaštvo. Ponekad sevne neki detaljčić kao onaj o Oskaru, ali i nekim drugim prepoznatljivim državnim čimbenicima. Nažalost, uprkos dobijenoj podršci sudija, advokata i znatnog dela javnosti TOK ali i ostala tužilaštva ništa nisu učinili na odbranu struke i dostojanstva svog poziva.
S druge strane većina tužilaca se itekako pokazala kao efikasna kada je trebalo da goni i kažnjava studente i protvnike režima, i to često mimo zakona i evropske prakse. Kao da čekaju da sve ovo prođe, da neki dobiju zaslužnu penziju i da ostane sve po starom. Sa ovakvim pravosuđem jasno je da nema pomaka, a tone se sve dublje.
Dragan Eraković
