Prolaze vozovi kolosalne korupcije
Tragična pogibija 14 građana i troje teško povređenih u rušenju nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu je još jedna posledica besomučne i besprizorne korupcije koja hara godinama bez ikakve naznake da će joj se stati na put. Potrošeno je 65 miliona evra za poslove koje je teško opravdati ovakvom cifrom, a pogotovo je evidentan nemar i nestručnost. A mnogo toga ukazuje da se radi bez ikakve kontrole radova i utrošenog novca svih građana. Štaviše, sve je to pod velom tajne koju traže izvođači.
Po stepenu korupcije Srbija je na 104. mestu u svetu, a primeri su brojni. Tako od 7,4 milijarde evra za javne radove 7,1 milijardi u protekloj godini je prošlo mimo Zakona o javnim nabavkama, najčešće sa jednim ponuđačem, tako da se pravila igre znaju. Poslovi se sklapaju direktnom pogodbom, bez konkursa i spremnih projekata, gde bi trebalo navesti specifikaciju poslova i njihove cene.
Šta tek reći o Beogradu na vodi, gde je država manjinski patner, a sve pod leks specijalisom, ili o EKSPO 2027 gde je u pitanju 18 milijardi evra. Grade se najviše putevi, ali od njihove cene zaboli glava. Moravski koridor, na primer, sa nekih 600 miliona evra narastao je na dve milijarde evra, ili autoput Ruma-Šabac od 90 miliona evra poskupeo je tri-četiri puta, gde kilometar košta mnogo više nego oni što se grade po Alpima ili dalmatinskim gudurama.
Simptomatično da se još uvek ne zna cena spomenika Stefanu Nemanji, a to je jedna od najmanjih stavki u preduzetim radovima. Naravno, za većinu ovih poslova uzimaju se krediti, najčešče kineski, a za one evropske kredite postoje tačne procedure i kotrole. Ali, te kredite vraćaju svi građani Srbije, i to zaduženi za nove generacije.
U svemu tome pojavljuju se naprečac obogaćeni, i to u milijardama i stotinama miliona evra. Oni koji bi to trebalo da kontrolišu, poreznici, znaju gde im je mesto i ne „paćaju“ se u to. Dovoljno bi bilo proveriti način sticanja i oduzeti ono za šta nema opravdanja. Ali, niko za sada nije ni optužen, a naravno ni kažnjen.
Na nedavnim protestima u Novom Sadu i Beogradu nošen je transparent sa natpisom „Korupcija ubija“. Desetine hiljada građana nije dovoljno da se korupciji stane na put jer je ona sistemska, potiče od države, od vladajuće stranke, pojedinaca duboko uvučnih u mutne poslove. I teško da će se tu šta bitno promeniti, nema nove „Sablje“, jer oni koji bi trebalo da se bore protiv toga – nije im u interesu.
Jedini put je promena režima, ali to treba ostvariti na izborima, koji su opet nemoguća misija zbog uslova kojima vlada taj isti režim. Drugi put je ulica, ali će se teško u Beogradu stvoriti kritična masa od pola ili milion građana. A vozovi prolaze. Gomilaju se samo nepočinstva vlasti.
Sada je i kopanje litijuma skrajnuto, kao i krađa izbora prošle godine, ili Jovanjica, afera „helikopter“, Sava mala… Možda kada sve te nagomilane afere prevrše čašu, i eksplodira nezadovoljstvo građana. A može i onim trećim putem, da Srbija postane kolonija ili se sama uruši kao država drevnih Maja.
D.Eraković
