Humoreskica
Baš na sto dana ove vlasti, izvedena je spektakularna akcija na hapšenju mafijaške grupe na čijem čelu je bio jedan od vođa navijača „grobara“. Kolone policijskih automobila su se sjatile oko stadiona JNA, gde su policajci sa dugim cevima i psima pretraživali depoe u kojima su „navijači“ krili oružje i drogu. Nije šerif džaba najavljivao obračun sa mafijom, rekavši da će je tući maljem u glavu. Divna vest za sve građane, mada tu ima i nekih neizbežnih pitanja na koja bi šerif i njegovi fikusi mogli da odgovore. Recimo, šta se toliko dugo čekalo da bi se pohapsili ovi razbojnici, kada se godinama unazad znalo šta oni „rade“? A radili su svašta na očigled policije, tužilaštva i svih onih koji su pred njima zatvarali oči. Šta je recimo šerifov sin tražio u društvu takvih navijača? Ubedite nas da se u njihovom društvu našao slučajno. Zar nije mogao da se druži sa divnim momcima koji treniraju neke sportove, ili da ode malo do biblioteke. Ima tamo lepih knjiga. Recimo, da pročita knjigu svoga dogradonačelnika. Pa, recimo, otkud ti isti navijači na inauguraciji šerifa? Ko ih je pozvao, ili preporučio? Mogao bi šerif, ili neko iz njegovog okruženja da kaže koju o tome. Ako ne sme niko, mogla bi makar Suza. Ona zna čoveka. Mislim na šerifa. A možda bi i gospođa, koja se u poslednje vreme spominje kao bliska saradnica krimosa, a bila je bliska ministru policije da prozbori šta se to dešavalo nekoliko godina unazad. To što nesalomivi ministar Julin pokušava da ubedi sve nas da je snajper, pronađen na stadionu bio namenjen njegovom šefu, moglo bi i tako da se protumači da ne dolazi iz njegovih usta. Znamo ga još dok je virio ispod Mirinih skuta.
Bilo kako bilo, situacija nije nimalo ružičasta, bez obzira što se tipovi na ružičastoj trude da nam uvale „zlatno“ doba, gde se smenjuju kao na traci. Ne vredi ni to što nam premijer saopštava da smo prvi u ovome i onome. Svako pametan zna gde živi i ko u ovom okrugu o svemu odlučuje. Kamo lepe sreće da je šerifu Velja jedina nevolja.
Rade Đergović
