Nemoguće je ostati normalan

0

NAPREDNJACI SVE BESNIJI I SUROVIJI

Postoji, sigurno, neka ozbiljna greška u genetskom kodu nas Srba. Viševekovno ropstvo i brojni „osvajači“ koji su prolazili, i zadržavali se, na ovim prostorima nasilno su ostavljali svoje „seme“ u utrobama srpskih žena iz čega se rađao novi život. Jer, otkad se na svetu ratuje, silovanje se koristilo kao prljavo oružje. Da osramoti i ponizi. Vremenom ta različita krv se nekontolisano mešala stvarajući mutante koji su počeli sebe da predstavljaju kao „nebeski narod“.

 

Isti a tako različiti

Znam da je ovo što sam napisao toliko morbidno i da se mnogi neće složiti samnom. Ali, ja stvarno, bez obzira koliko se trudio, ne mogu drugačije da shvatim, i razumem, zašto smo ovakvi. Naizgled isti a toliko različiti.

Poturica gori od Turčina

Srpske narodne poslovice i izreke nastajale su vekovima a zahvaljujući, pre svega, Vuku Karadžiću, veliki broj njih ostao je zabeležen i zapisan kao kulturno nasleđe našeg naroda. A u njima je sve rečeno. Recimo: “Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj” ili “Poturica gori od Turčina”.

E, u ovom kontekstu treba posmatrati i životopis Vujković M. Branka, nesuđenog lekara. “Poturčio” se Branko pa nema mira, ni pokoja, a mržnja mu, k’o oganj živi, pamet sagorela. Da zaboravi ko je, šta je, gde je i skim je.

Dok je raje i muka, biće i hajduka

Danas, Srbijom, vlada grupa ljudi sa vidno poremećenim genetskim kodom. Grupa ljudi kojima su mane i vrline izmenjale mesta pa sve rade naopako. Smrad njihovih laži, pretnji, ucena, poniženja… na daleko se čuje. I sve je gušći. K’o jesenja magla.

Dogorelo je do nokata. Ne može se više ovaj zulum trpeti. Jer je, “čovek bez slobode, k’o riba bez vode”.

 

Svaka muka za vremena, a sramota doveka

Danas sam, u nadi da ova „muka“ od života neće postati „sramota“, na „pametnom“ televizoru umesto vesti i dnevne politike gledao, i slušao, rok opere „Gubec Beg“ (sa briljantnom Josipom Lisac i „Janinim ludilom“) i „Kosa“. I bilo mi je dobro.

Mada raspoloženje mi je kvarila sporadična pomisao na jednu rečenicu Dušana Prelevića:

„Proveli smo život iščekujući osvežavajući povetarac promena. Šteta!“

Ivan Kovačević

Facebook komentari

Leave A Reply