(Uvod, možda i nepotreban i predugačak, ali ne mogu a da ga ne napišem)
Sa svojim đacima ponekad smo bili više i bliže od njihovih roditelja. Delili i radosti i tuge sa njima, njihove, pa neizbežno i neke svoje. Razum i emocije znali su da nam naprave nerazmrsivo klupko. Propisi govorili jedno, a emocije drugo. A nešto se mora učiniti, neka odluka doneti. Sa kojom se jedan deo našeg bića ne slaže. Vraćamo se kući sa posla i razmišljamo, možda se to moglo i drugačije završiti. Sa neslaganjem onog drugog dela našeg bića.
Svakako najdramatičniji deo prosvetarske profesije su ocene i ispiti, posebno oni srednjoškolski, popravni. Sve počinje čuvenim pitanjem, kakav je to profesor koji ne može učenika da nauči ni za dvojku. A đak, on nema ni školsku svesku, na časovima je u nekom svom svetu, često pita može li da zbog nečega izađe sa časa i uredno predaje prazne papire na svim pismenim proverama znanja. Na kraju, po poznatim i legalnim pedagoškim pravilima, ocena je nedovoljna i učenik se upućuje na popravni ispit. Doduše, poslednjih godina, mimo svih pedagoških principa, neobjašnjivo a naravno i objašnjivo, ocena je dovoljna i popravni ispiti su retkost. Ko će da se donkihotovski bori sa pristrasnim roditeljima, često neobjektivnim kolegama, upravom škole i Ministarstvom, koji su bezuslovno na strani učenika. Sećam se vremena kada nije bilo tako. Na popravnim ispitima onaj ko baš ništa nije znao, nije mogao da prođe. Zapisnici sa ispita su jednoglasno potpisivani i niko nije pravio nikakve probleme, niti pisao prigovore. Ne retko, učenici koji su ponavljali razred, sledeće godine su promenili svoj odnos prema školi i učenju i bili mnogo bolji. I sami bi priznali da su zasluženo ponavljali. Ako ne odmah, ono na godišnjicama mature, kao već ostvareni i uspešni ljudi.
Osmeh na njenom licu ostao je i u nama
Uvod nas polako dovodi do popravnog ispita čija se posebnost krije u naslovu kolumne. Davno je bilo, pa se ne sećam baš svih detalja i okolnosti, ali ispričaću ono čega ću se zauvek sećati.
Učenica je živela negde u okolini Šapca, u nekoj nedođiji i bez fiksnih telefona a kamoli današnjih, mobilnih. Polagala je popravni ispit iz matematike, koji je odvajkada sadržao dva dela, pismeni i usmeni. Nisam joj bio razredni starešina no samo član stručne komisije na popravnom ispitu. Razredni me je obavestio da se njeni roditelji bave poljoprivredom u kojoj im naša učenica svakodnevno i maksimalno pomaže, te da bi i to trebalo uzeti u obzir pri donošenju odluke o uspehu na popravnom ispitu. Na sreću, prvog dana polaganja, na pismenom delu ispita učenica je bila uspešna i dobila je pozitivnu ocenu, što nam je davalo velike šanse da joj i konačno damo pozitivnu ocenu. Činili se da će usmeni biti samo formalnost. To nas je mnogo radovalo naročito imajući u vidu i to rečeno, što je osim škole mnogo radila i kod kuće, pomažući roditeljima. Ali nije sve baš išlo onako kako smo želeli i očekivali. Na dan polaganja usmenog dela ispita svi kandidati su došli blagovremeno, osim nje. Nije bilo šanse da je kontaktiramo, telefon nije imala. Postojala je mogućnost da nije došla iz zdravstvenih razloga, pa ćemo sa lekarskim opravdanjem ispit odložiti za koji dan. Nešto nam je ipak govorilo da to nije razlog njenog nedolaska. Bila je zdrava i u školu dolazila obavezno, bez opravdanih i neopravdanih izostanaka.
Istinu smo saznali sutradan kada je učenica došla u školu, uplakana. Roditeljima nije rekla da ima popravni, nego je na dan pismenog pitala roditelje da ode do drugarice u Šabac. I oni su je pustili. Na dan usmenog pitala ih je ponovo da ode do grada. Otac joj je odgovorio: ”Danas imamo puno posla, ne možeš svaki dan u Šabac.”
Prostora za prigovor nije bilo. Morala je da ostane kod kuće i pomogne roditeljima. Formalno, bez dolaska na usmeni deo ispita i bez lekarskog opravdanja, učenica nije mogla dobiti pozitivnu ocenu na popravnom ispitu. To je ona priča sa početka, kada propisi govore jedno, a emocije drugo i jedan deo bića ne odobrava to što čini drugi deo.
Niste valjda posumnjali. Učenici smo organizovali i zakazali novi termin polaganja usmenog dela popravnog ispita. Po završenom i položenom ispitu osmeh na njenom licu ostao je i u nama.
