Aktivistkinja Jelena Lalatović:
Često opšte mesto, kada se govori o muškom nasilju prema ženama, jeste da je ključ rešenja u obrazovanju tj. edukaciji. Međutim, čisto sumnjam da su muškarci nasilni prema ženama zato što ne znaju da je to nemoralno i neprihvatljivo. Nasilje muškaraca prema ženama je, dakle, prvenstveno etičko i političko pitanje. Edukacija je možda najvažnija za same žrtve, kada je reč o seksualnom ili psihološkom zlostavljanju posebno, da bi žrtve mogle da prepoznaju i imenuju ono što preživljavaju. Uloga senzacionalizma jeste dvostruka. Prvo, da tu moralnu i društvenu dimenziju nasilja učini nevidljivom, upravo zbog načina na koji se o nasilju govori. Na taj način se ne misli o zaštiti privatnosti, zdravstvenog i pravnog interesa žena koje su u datoj situaciji žrtve. Druga uloga senzacionalističkog izveštavanja jeste da nešto što je pitanje od prvorazrednog društvenog značaja pretvori u jednu privatnu dramu, u kojoj se publika izjašnjava o karakteru i ličnosti nasilnika, a posebno žrtve. Muško nasilje prema ženama je problem čitavog društva i zato se može prevladati samo kolektivnim naporima – kada kolektivi i zajednice pošalju nasilncima poruku da se nasilje ne opravdava i ne toleriše. Uvek osetim isti osećaj nemoći i poraza kada čujem pitanje „kako da pomognem prijateljici/poznanici/koleginici koju muž/dečko/otac maltretira“, jer i dalje ne postoje kolektivni mehanizmi podrške za žene. Senzacionalističko izveštavanje je jasna poruka svakoj ženi kako njena patnja i trauma mogu biti poništene i zloupotrebljenje kako proba da se zauzme za sebe i da o tome govori.
