Humoreskica
Šerif se ne smiruje. Svakog dana oda po okrugu, vodeći predizbornu kampanju i buljuk svojih klimoglavaca, koji mu iza leđa tapšu, a mnogi od njih jedva čekaju da mu vide leđa. U to su i tapšači ubeđeni, jer ne verujem da je iko od njih, koliko god imali privilegije, voljan da trpi poniženja i uvrede, prozivke i naređenja. Na konferencijama za štampu, novinarima, koji mu nisu po volji i koji mu postavljaju nenaručena pitanja se obraća sa „majstore“ i naziva ih tajkunskim plaćenicima. Sve one, koji se usude da o šerifu i njegovim fikusima kažu kritičku reč, šerif preko svojih pudlica od ranog jutra do kasne večeri napada BRUUUUTALNO lažima i najpogrdnijim uvredama. Tako ovih dana kroz „toplog zeca“ prolazi naš proslavljeni filmski režiser, kome ti jurišnici ne mogu ni cipele da čiste. Njima su se pridružile i dve „vedete“ iz vrha vlasti. Jedna od njih je dobila mesto ministarke, jer je rekla, pa porekla datum prvog zaražavanja Kovidom 19 u okrugu, a druga nesrećnica je, kobajagi, premijer. Kao, nju neko nešto pita i KAO, ona o nečemu odlučuje. E, takve osobe su našle za shodno da govore o nekome koga će i generacije koje dolaze pamtiti po filmovima, dok će ove dve biti zaboravljene onog trenutka, kad šerifu bude odsviran kraj.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Da kritička reč šerifa svrbi, pokazao je i u poslednjem demokratskom gradu u okrugu, koji je prošle godine otet od strane šerifove bratije. One plakate na kojima se traže glave novinara, advokata i maloletnika su sramota za grad koji ima slobodarsku i demokratsku tradiciju i koji ne nosi slučajno ime „Mali Pariz“. I ovi sa poternice su nečija deca, a ne samo ona sa šerifovih izbornih plakata. Mogu da zamislim kako će se šerifovi “aktivisti” ponašati pred same izbore. Već se ježim.
Rade Đergović
