Litijumska groznica u Srbiji
Nakon talasa protesta protiv iskopavanja litijuma u pedesetak gradova i opština, sa stotinama hiljada građana, zakazana je konačno i rasprava u Skupštini Srbije. Najpre je u Šapcu, prošlog petka, organizovan protest i blokada puta za Sremsku Mitrovicu, ali nakon onog protesta, petog avgusta, gde se okupio rekordan broj građana, oko osam hiljada, ovaj je bio znatno slabije posećen, nešto manje od dve stotine građana.
Izuzev moralne satisfakcije da su učestvovali kao poslednja brana pred formalno dobijanje dozvole za otvaranje rudnika, nije bilo jačeg odjeka u javnosti. Za to vreme održana je sedmodneva rasprava o rebalansu budžeta, a druga tačka, u okviru vanredne sednice Skupštine, bila je o litijumu. Ali, nije bilo vremena za nju. Zbog toga je održan protest ispred Skupštine, ali opet uz znatno manji broj učesnika od onog „epskog“, sa oko 40-50.000 građana.
Vlast je optužila poslanike opozicje da su opstruisali sednicu brojnim amandmanima, ali zapisnici pokazuju da su najveći deo vremena, oko 70 odsto, oduzeli, pre svega ministri, dugim i često neizazvanim govorima i replikama. Kao rezultanta za naredni ponedeljak, sedmog oktobra, zakazana je sednica Parlamenta o litijumu, ovoga puta u redovnom zasedanju.
Opozicija je najavila zajednički sastanak sa ekološkim udruđenjima u petak, i videće se da li su pripremili izlazne varijante za gotovo dobitnu kombinaciju. Zna se kako će poslanička većina glasati, ali je to dvosekli mač. Po istraživanjima Nove srpske političke misli, po naučnim standardima, protiv iskopavanja litijuma je 60 odsto građanna, i što je najvažnije, uprkos predsedničke i svakojake medijske kampanje, broj protivnika iskopavanja litijuma porastao je za pet odsto.
Po istraživajima BIRODI-a taj procenat je i više od 80 odsto, ali su ovde bili malo specifičniji ispitanici, sa višim obrazovnim nivoom od proseka. I inače, najveći broj podržavaoca otvaranju rudnika litijuma su oni sa nižom stručnom spremom i penzioneri. Odnos protivnika iskopavanju litijuma sa srednjom i visokom spremom, i onih mlađih od 50 godina, je deset i više puta veći od pristalica za rudnik litijuma. Tako govore brojke, ali je važno i kakav nastup imaju oni koji pozivaju na proteste, jer se pokazalo da tu stranke nisu primarne, ali bi mnogo značilo da i ekološke organizacije i stranke opozicije imaju jedinstven stav i nastup.
U svemu ovome svojevrsnu krunu i civilizacijski odnos daje govor švajcarskog reditelja Mila Raua, na otvaranju BITEF-a, koji dolazi sa predstavom “Antigona u Amazonu“, sa mnogo sličnosti u nasrtaju velikih kompanija i vlastodržaca prema prirodi i zemljama koji dozvoljavaju besomučnu eksloataciju. Baš Antigona, koji kao civilizacijski amanet traje duže od dva mileijuma, Rau je naveo: „Mnogo strašnih stvari, ali od čoveka ništa strašnije nije“.
Uostalom, videće se sve u Skupštini Srbije, a ako jedna vlast nešto svim silama brani, a protivno je zdravom razumu i osnovnim vrednostima, onda ta politika pada.
Dragan Eraković