POČINJU POLJOPRIVREDNI RADOVI
Lepo vreme izmamilo je na njive brojne poljoprivrednika. Na jednoj od tih njiva zatekli smo i uglednog domaćina, Dragana Jankovića, iz sela Bojića koji je ovogodišnju poljoprivrednu sezonu započeo pripremom njive na kojoj se nalazi zasad jagoda.
– Danas smo počeli da „trebimo“ zasad jagoda od korova. Ovo je tek početak i videćemo u narednim danima kao će to funkcionisati a sve će zavisi i od vremena jer su najavili neko zahlađene. Pod zasadom jagoda imam negde oko hektar ipo zemlje pa je svaki dan dragocen kako bi uspeli da se njiva dovede u optimalno stanje. Kao i svake godine problem je i radna snaga. Iako su dnevnice velike neće niko da radi. Trenutno rade samo žene koje imaju preko pedeset godina i koje su tu iz komšiluka pa trenutno nemaju neki drugi posao. Ovo što sada radimo je za sada sve ulaganje u proizvodnju a kako će biti sa cenom jagoda to niko ne zna. Situacija je takva da je sa Rusijom, kojoj smo i najviše izvozili jagode, pitanje šta će biti pa smo objektivno zabrinuti za plasman ovog voća. Takođe, ne zna se ni koja će otkupna cena biti a za sve ispod 200 dinara proizvodnja jagode ne bi imala računicu – kaže Dragan Janković.
Pored strepnje za cenu i plasman svojih proizvoda poljoprivrednike brine i cena repromaterijala.
-Na pragu je i setva. Trenutno ide bacanje đubriva, ko može da ga kupi. Iako je malo pojeftinilo to je i dalje za naše uslove ogromna cena. Pšenica je pala na 28 dinara a cena đubriva je velika. Seme kukuruza je poskupelo za 1.000-1.500 dinara po džaku a cena našeg kuuruza je pala za 10-20%. Pitamo se čemu sve ovo vodi i ko zna štaće biti. Mnogi poljoprivrednici neće moći na da poseju ove godine jer subvencije se najavljuju tek od 1. aprila a to je kasno. Takođe, one su veoma male jer za subvencije koje se dobijaju za jedan hektar ne može da se kupi ni 100 kilograma đubriva. Ako se tu doda i gorivo koje je veoma skupo a uz to i da cena svega što proizvedemo drastično pada onada teško se može očekivati neki boljitak..
Recimo cena svinja je bila 180 dinara pa je povećana na 220 dinara ali sve ispod 250 dinara je neisplativo za proizvodnju niti ima neke računice – dodaje Janković.
Država, iako se mnogo o tome priča, nema jasan plan, a kako stvari stoje ni želju, da pomogne poljoprivrednim proizvođačima. O tome šta bi za poljoprivrednike, u ovom trenutku, bilo najbolje Janković kaže:
– Trenutno poljoprivrednike bi mogao da spase jedino neki beskamatni ili bespovratni krediti koji bi se davali na više godina i kako bi se, seljaci na taj način, mogli bar malo da oporave. Naravno ovi krediti bi trebali da se daju čistom poljoprivredniku a ne mešetarima ili ovima što se bogate na kontu poljoprivrede. Situacija je takva da se od poštenog rada ne može da živi. Trenutno čist poljoprivrednik ne može da preživi i ne može da opstane bez pomoći države.
Za sada poljoprivrednicima na ruku ide jedino lepo vreme. A kako će biti kasnije ostaje da se vidi. I nada.
I.K.
