Kad pucnji utihnu
U nedelju se ozbiljno pucalo na Kosovu, u malenom mestu Banjska, ali su izostale informacije od srpskih zvaničnika sve do pojavljivanja nezaobilaznog predsednika Aleksandra Vučića, uveče u 20 časova.
Sledstveno tome ni oni najvažniji mediji sa nacionalnim frekvecijama su ćutali do tada. I nije to prvi put. Na primer 1995. godine, tokom pogroma srpkog življa iz Hrvatske, a vest o tome objavljena je tek u nekom dvadesetom minutu nacionalnog TV dnevnika na RTS.
I mnogo drugi primeri gde oni koji bi trebalo da obaveštavaju javnost o najvažnijim događajima i problemima „mudro“ ćute, a poslušnički prateći državni vrh. Primeri su i veliki protesti 1996. pa nadalje, NATO bombardovanje, ubistva na Ibarskoj magistrali, delovanje Zemunskog klana i Ulemeka… kada se javnost obaveštavala najviše od Radio Slobodne Evrope i retkih slobodnih medija.
Elem, nacionalne frekvencije su narodno dobro, a po ugovoru ti emiteri obavezni su da poštuju Ustav i Zakon o informisanju da objektivno, pravovremno i celovito obaveštavaju građane. No, pokazalo se da su frekvencije dodeljene ponovo, na primer, PINK-u i Hepiju, gde se otvoreno krše svi kodeksi, i medijski, ljudski i zakonski, sa sejanjem laži, mržnje, agresije, pornografije, primitivizma, i svega onoga što ne bi trebalo da rade. A debelo su nagrađeni od države za tu svoju otvorenu propagandu.
Ni javni medijski srevisi, RTS i RTV, ne ispunjavaju svoju ulogu, a plaćeni su od svih građana koji plaćaju struju. Čudo jedno, na primer, penzioneri Dragan Bujošević i Nenad LJ. Stefanović i dalje vedre i oblače, a RTS mukajet ne samo o pravim zbivanjima na Kosovu, već i o Jovanjici, vezi države i organizovanog kriminala, protestima protiv nasilja, aferi “Krušik“, „helikopter“, restoran na Kopaoniku, „tetka iz Kanade“…
Šira javnost i ne zna šta su inspektori pronašli u Jovanjici, kakva je uloga BIE, VOE, MUP, a uveliko je u to upletena država. Izmakli su se kada je počeo proces protiv Veljka Belivuka, ko mu je pomogao da ovlada navijačima, zašto se BIA sklonila, žrtve dovođene do gubilišta, zašto se novinari ovih velikih medija, koji bi trebalo da se bave evidentnim kriminalom, nisu upitali zašto su sklonjeni pošteni i sposobni policajci kada su otkrili šest tona kokaina, „ubistvo na šinama“ i brojne zloupotrebe, na primer vožnja pod narkoticima predsednikovog kuma Petrovića…
Kako se to ne zapitaše šta se to stvarno radi na Kosovu, kad se tamo godišnje izdvaja po 700-800 miliona evra iz budžeta Srbije. Kako to da poslanici Srpske liste dođu samo po platu, a posle bojkotuju kosovski parlament, a njihov čelnik, bivši gradonačelnik Kosovske Mitrovice Goran Rakić zida zgradu od deset spratova vrednu dva miliona evra.
Promaklo je kako su predsednikovi ljudi od poverenja Zvonko Veselinović i Milan Radoičić stekli pozamašn kapital na Kosovu, pa ga sad ulažu u Srbiji, a njihove firme beleže profit veći na desetine puta, ne na desetine procenata. Ispod radara ostade da je za godinu i po dana ovde otkriveno 11 mini farmi kanabisa, nešto slično Jovanjici.
Mnogo toga prećutkuju mediji sa nacionalnom frekvencijom, a na primer, NIN objavi da je Magna farmacija uvećala profit 150 puta, sve poslovi sa državom bez tendera ili zvaničnu belešku inspektora Milenkovića da su mu državni zvaničnici nudili da prećuti Jovajicu.
I kada se ovakve stvari zataškavaju u interesu nosilaca državne vlasti, a naravno i kriminalaca, teško je očekivati da se govori i o ostalim ozbiljnim društvenim temama. Na primer o nečuvenoj izbornoj krađi u Šapcu, i ne samo u Šapcu već uopšte, ili se prećutkuju protesti u barem tridesetak gradova i opština, onda je to praktično saučestvovanje istih tih medija u očuvanju gole vlasti i kriminalnih radnji.
Medijska scena je zamračena, ugušeni su brojni profesionalni mediji, pogotovo oni lokalni, a s druge strane bogato nagrađeni oni mediji koji to nikako nisu po osnovu profesije. Rezultat je poznat!
Драган Ераковић
