Velimir Kuzmanović, profesor
Kako ocenjujete dvogodišnji rad koalicije na vlasti?
Dve godine su značajan period u kojem se validno mogu oceniti rezultati. Za ove dve godine, budžet grada je bio ukupno oko 80 miliona evra. Nasledili su veliki budžet koji je za pet godina predhodne vlasti udvostručen najviše zahvaljujući Severozapadnoj radnoj zoni gde je svoj rad počelo 35 novih kompanija. I to se videlo na ubrzanom razvoju grada: Fabrika za preradu otpadnih voda je koštala 12 miliona evra, obaloutvrda 9 miliona, uklanjanje gradske deponije na Dudari 9 miliona, onda uređenje gradskih trgova, naselja Benska bara, 30 kilometara biciklističkih staza, Savska avenija, spomenik Jevremu Obrenoviću, termoizolovanje i uređenje 60 zgrada u gradu, gasifikacija… Važno je i ozbiljno ulaganje u kulturu koje je grad učinilo živim i atraktivnim za stanovanje sa puno manifestacija (da se setimo Šabačkog letnjeg festivala, muzike u velikom parku, pozorišnih svečanosti, džez festivala…). Bio je to miran i pristojan grad koji smo sa ponosom zvali “Prva varoš Srbije”. Moj je utisak da je odjednom sve stalo. Ružni događaji na šabačkom mostu u kojima vlast sa motkama, čekićima i bagerom kidiše na svoje građane, one sramne poternice i što je najvažnije, ćutanje i nereagovanje polako su nas uvlačili u apatiju. Šabac se polako prljao i zapuštao. Na sve strane prepuni kontejneri, sve češće fontana na trgu ne radi, i ona u velikom parku ostala bez vode, o festivalu na Starom gradu niko i ne govori. Prođeš gradom, osmesi su nestali.
Kako ocenjujete dvogodišnji rad gradonačelnika i predsednika Skupštine?
Gospoda Pajići, sećate se nisu bili baš u prijateljskim odnosima. Jedan je drugog javno prozivao da je ustaša. Onda se to na fasadi suda prekrečilo, počeli su saradnju bez izvinjenja. I to nije dobar početak. Glasači jednih ne obožavaju ove druge, mnogi se stide što su na prošlim izborima dali svoj glas Zapadnoj Srbiji, ma da je i samo ime “Novi tim” nagoveštavalo da bi mogli da izdaju. Njihova ozbiljna, a ponekad i polukriminalna organizacija po sistemu ti meni – ja tebi im obezbeđuje mnogo veći broj glasova nego što im je popularnost i blagonaklonost u samom gradu. Malo je ljudi koji sa ponosom pričaju da su im dali svoj glas. Njihovi botovi na društvenim mrežama deluju neiskreno, i uglavnom su nepismeni. Posle mosta, u gađane se uvukao i strah, što ni za koga nije dobro.
Kakav boljitak je, za protekle dve godine, nova vlast donela građanima Šapca i u čemu je to vidljivo?
U Šabac je u predhodnim godinama mnogo ulagano, pa se to i ne može brzo upropastiti. Ulice su još uvek sveže asvaltirane, mnoge fasade još uvek pristojno izgledaju. Novih ulaganja, nažalost nema. Bar onih koji su vredni pažnje, jer za jedan grad nije ni za pomenuti šljunčenje seoskih puteva, ili krečenje i renoviranje prostorije doma kulture. Ipak su na raspolaganju imali 80 miliona evra! Šta je sa kvantaškom pijacom, zatekli su već završene infrastrukturne radove, a danas je tamo korov. Umesto da svake godine raste rekreacioni centar u Sava parku, ostala je samo, sve zapuštenija Savska avenija. Hoćeš da pustiš vodu, a slavina ti ostane u ruci, odvodi na česmi zapušeni! Za dve godine, Dom vojske je postao ruina sa razbijenim staklima, mesto gde se hrane i spavaju psi lutalice. Na desetak koraka od Jvremovog spomenika. Novac za rekonstrukciju je bio odvojen još u prvom budžetu koji su usvojili. O javnoj garaži iza ove zgrade da ne govorimo! Jedina prava novina za dve godine je otvoreni bazen, koji je koštao bar tri puta više nego što je bilo planirano i projektovano u predračunima predhodne vlasti. Naš je i gradski trg iste površine, ali je izgradnja koštala višestruko manje nego Vesićeva rekonstrukcija u Beogradu, kao što je i Jevremov spomenik bio duplo jeftiniji nego spomenik Despotu Stefanu koji je po visini identičan. Sada se vodi drugačija politika.
Da li je Šabac, kako je obećavano, postao “partner svojoj državi” i u čemu se to ogleda?
I da nastavim, usvojen je taj princip od države da sve košta višestruko više, i u tome se partneri državne i lokalne vlasti dobro razumeju. I u tome da, radovi redovno kasne, pa i autoput koji je već trebao da bude gotov ne deluje ni blizu završeno. Takođe, bajkovito je obećanje da će Šapčani moći za 40 minuta da stignu u Beograd. Bojim se da će trebati desetak petnaest minuta da se stigne samo do mosta, ali to ne umanjuje značaj ove saobraćajnice za koju smo se deceniju unazad borili, i izborili, da se ne lažemo, pre lokalnih izbora.
Da li je za ove dve godine Šabac napredovao, stagnirao ili nazadovao u odnosu na predhodni period i u čemu se to vidi?
Grad koji ne napreduje – nazaduje. Prepolovljen je broj novozaposlenih lica godišnje, a i pored odlaska mladih ljudi u zemlje Evropske unije, broj nezaposlenih raste. Dovoljno je da prođemo gradom, izrazi lica naših sugrađana o svemu govore.
Kako ocenjujete kvalitet informisanja građana i da li se i šta promenilo u odnosu na predhodni period?
Tužno je da „Podrinske“ ne izlaze redovno, da TV Šabac skoro i da nema informativni program, sem nečeg što se zove 60 sekundi! U ovom smislu, Šabac je baš partner svojoj državi. Sve su prepisali. Ono što radi, podseća na prorežimske medije u Srbiji. Isti recept. Sve je jasnija podela na one koji gledaju televizor i one koji gledaju u svoj novčanik. To su dve Srbije koje nemaju veze jedna sa drugom!
