Intervju:
Sportske stranice često su rezervisane za rezultate, statistiku i izveštaje sa terena. Umesto uobičajenog sportskog pregleda, ovonedeljno izdanje posvećujemo mladim sportistima i njihovom putu ka afirmaciji. Kroz dva intervjua donosimo priče o talentu, radu i ambicijama generacija koje tek dolaze.
Pavle Popović, kapiten generacije 2009/10. RK “Metaloplastika”, važi za jednog od najperspektivnijih mladih rukometaša svoje generacije. Posvećenost treninzima, timski duh i liderske sposobnosti izdvajaju ga na terenu, dok van njega pokazuje da se uspeh može graditi i u školskoj klupi – gde takođe postiže odlične rezultate.
Povod za razgovor sa mladim kapitenom bio je nedavno osvajanje turnira Trofej grada Šapca, koji je održan polovinom februara. Uspeh na ovom takmičenju još jednom je pokazao kvalitet generacije koju predvodi Pavle, ali i potencijal koji ovaj mladi rukometaš ima. Sa njim smo razgovarali o turniru, rukometu, obavezama u školi i planovima za budućnost.
– Zadovoljan sam pre svega igrom celokupnog tima, a onda i sopstvenom. Osvojili smo turnir Trofej grada Šapca, koji je ove godine prvi put organizovan u našem gradu. Turnir je bio podeljen u dve grupe od po tri ekipe. Mi smo bili u grupi sa ekipama iz Bijeljine i RK Novi Beograd i uspeli smo da ostvarimo pobede u obe utakmice. U finalu nas je sačekala ekipa “Partizana”. Ne bih rekao da je pobeda bila rutinska, ali smo tokom cele utakmice vodili i diktirali tempo igre, uspevši da zadržimo naš nivo i dođemo do zasluženog trofeja – istakao je Pavle Popović, kapiten generacije 2010. godišta.
Naredno pitanje odnosilo se na trenažni proces i nove izazove sa kojima se suočio. Pavle je govorio o tome kako izgledaju treninzi, ali i o promeni koja je usledila kada je, nakon rada sa trenerom Milošem Mitrovićem, počeo da trenira sa starijim dečacima pod vođstvom trenera Miodraga Kažića. Popović, koji igra na poziciji desnog beka, ističe da mu rad sa starijim igračima predstavlja veliki izazov, ali i priliku da dodatno napreduje i stiče dragoceno iskustvo na terenu.
– Svake nedelje treniramo sve intenzivnije. Pripreme su protekle odlično i zadovoljni smo radom i zalaganjem cele ekipe. Promena trenera mi je dobro došla, a saigrači su me lepo prihvatili. To su uglavnom momci koje od ranije znam i sa kojima se družim, tako da mi prilagođavanje nije teško palo – ističe Popović.
– Ciljevi za ovu godinu ostaju isti: odbrana titule Državnog prvaka. Imamo potencijala i kvaliteta koji nas krase. Na svakih dve-tri nedelje igramo duplo kolo Lige Vojvodine, a sezonu će zaključiti završni turnir Lige Vojvodine i Državno prvenstvo – kaže predvodnik igre na terenu.
Radi podsećanja ističemo da je pomenuta generacija i predhodnih godina osvajala Državne šampionate. A kako je prošle godine RK “Metaloplastika” postao državni šampion u čak tri kategorije, nagrađen je priznanjem Rukometnog saveza Srbije za najbolju školu rukometa.
Pavle je u dva navrata ove godine bio deo priprema za predstojeće Evropsko prvenstvo za generaciju 2008. godište i mlađe koje se održava u Beogradu. Početak šampionata je zakazan za 29. jul. O pripremama, igranju i časti koju donosi dres nacionalnog tima Srbije, govorio je Pavle Popović.
„Velika je privilegija i zadovoljstvo nositi dres reprezentacije. Predhodnih godina igrao sam za svoje godište, a ovog puta stigao je poziv od selektora Aleksandra Brkovića, koji vodi generaciju 2008. godište i mlađe. Veliko mi je zadovoljstvo i veoma sam uzbuđen. Pokušaću da maksimalno iskoristim datu šansu. Ne znam da li će me selektor uvrstiti na konačan spisak, ali smatram da je na meni da se predano trudim i radim, jer će to rezultirati napretkom.”
Popović ističe da se lepo uklopio u ekipu. U sastavu su još petorica Šapčana: Filip Marković, prvotimac “Metaloplastike”, Strahinja Stanojlović i Vukašin Milovanović rukometaši “Mačve” iz Bogatića i Stefan Stojinović i Momčilo Simić, rukometaši niške ekipe.
„Ovi momci dugo treniraju zajedno, mnogo duže nego ja, ali ih dobro poznajem i smatram da imamo realne šanse da uđemo među osam najboljih ekipa na kontinentu, naročito što će prvenstvo biti domaćinsko i imamo mogućnost da biramo grupu.“
Početkom nedelje je izašao konačan spisak selektora Brkovića, na kom su se našli Šapčani: Filip Marković, Strahinja Stanojlović, Vukašin Milovanović, Stefan Stojinović i Momčilo Simić. Izabrani momci nastavljaju svoje pripreme u Vrbasu. Nažalost, Pavle se nije našao na spisku, uprkos tome nastaviće predano da trenira, jer u godinama koje dolaze ne sumnjamo da će biti jedan od vodećih igrača svoje generacije.
Još jedan dokaz Pavlovog revnosnog rada je došao u utorak uveče, poziv selektora Dragana Sudžuma na okupljanje reprezentacije za igrače rođene 2010. godine i kasnije. Okupljanje je zakazano za 16. mart. Momci će putovati u Karataš, i tamo će boraviti do 22. marta, u sklopu EHF nedelje nacionalnih timova. Na kampu u Karatašu će biti još trojica šabačkih rukometaša, Andrej Nikolajević, Nikola Ćeklić i Vuk Stojinović.
Za kraj intervjua, Pavle Popović upućuje poruku svim mladim sportistima Šapca: da istraju i ostanu dosledni svojim ciljevima, jer uvek treba imati nešto za šta se vredi truditi, a uz dovoljno rada i posvećenosti, uspeh je neminovan.
– Moje ambicije u rukometu su da jednog dana zaigram u prvom timu “Metaloplastike” i dresu seniorske reprezentacije. Najveća podrška mi je porodica, kojoj sam beskrajno zahvalan. A najveći uzor prvotimac “Metaloplastike”, Petar Popović, ali pre svega moj stariji brat – ističe Pavle Popović.
Iskrene čestitke upućujemo trenerima i igračima na osvojenom turniru, ali i na marljivom trudu i posvećenom radu koji ulažu svakodnevno. Još jednom želimo da istaknemo imena dečaka i trenera – prvu postavu generacije 2009/10. godišta RK “Metaloplastika” čine: Andrej Nikolajević, Jovan Trivković, Uroš Stefanović, Pavle Popović, Nemanja Pavlović i Ognjen Tomić, pod dirigentskom palicom Miodraga Kažića.
Najveću zahvalnost dugujem svom sagovorniku i školskom drugu, Pavlu Popoviću, koji, kao i mnogi njegovi drugovi iz odeljenja prirodno–matematičkog smera, uspeva da kombinuje školu i sport i izdvoji vreme za ovaj intervju.
Mnogo sreće i uspeha želimo ovoj generaciji u daljem radu!
***
Nakon što smo razgovarali sa Pavlom Popovićem o rukometu i njegovim uspesima, vreme je da upoznamo još jednog mladog sportskog talenta iz Šapca – ovoga puta u vaterpolu. Baš kao i rukometaši, i on pokazuje posvećenost, rad i ambiciju, samo što se njegovi uspesi ostvaruju u bazenu. U razgovoru koji sledi, saznaćemo više o iskustvu koje nosi iz Kranja, sa svojih prvih priprema sa seniorskom reprezentacijom.
Mihailo Gošić, sedamnaestogodišnji golman VK “Sava”, svoj prvi poziv u seniorsku reprezentaciju je dobio za pripreme za, sad već davno, osvojeni šampionat Starog kontinenta. Prošlogodišnju sezonu je završio kao prvi golman mlađeg vaterpolo tima iz Šapca, ostvarivši najveći ligaški uspeh do tad – treće mesto u Prvoj A ligi Srbije.
Za talentovane i ambiciozne momke poput Mihaila ni leti nema odmora, čekale su ga reprezentativne obaveze. Selektor Miloš Korolija ga je uvrstio u tim koji je nastupio na Svetskom prvenstvu do 20 godina u Zagrebu, gde su zauzeli peto mesto. Pored Gošića, u timu se našao i šabački vaterpolista Filip Novaković.
Krajem avgusta, Mihailo je sa još šest saigrača iz Šapca postao vicešampion Evrope u Oradei, izgubivši u finalu od crnogorske reprezentacije za koju igra prvotimac Šapca Ognjen Moračanin.
Ovogodišnja sezona donela je novi uspeh – Mihailo je postao kapiten mlađeg tima Šapca, koji je ostvario istorijski plasman na završni turnir Kupa Srbije u Futogu. Ekipa mlađa od 17 godina je eliminisala tri superligaša i postala prvi tim u istoriji koji je iz nižeg ranga takmičenja obezbedila učešće na F4 Kupa Srbije.
Kao kruna njegovog dosadašnjeg rada stigao je poziv selektora Uroša Stevanovića, što otvara nove mogućnosti za mladi šabački talenat.
– Iskreno, poziv sam očekivao. Dva meseca pre nego što je stigao, bivši trener Save, Miodrag Mirović, razgovarao je sa selektorom Urošem Stevanovićem i preneo mu da treba da budem spreman za pripreme i da očekujem poziv – kaže Mihailo Gošić, golman VK Sava.
Mihailo Gošić je školarac, pa se trudi da uspešno balansira obaveze u školi i sport. Iako još nije debitovao za prvi tim VK “Šabac”, redovno prisustvuje treninzima seniora, što mu omogućava da stiče dodatno iskustvo i ubrzano napreduje. Za VK “Sava” brani na utakmicama, a kad stigne trenira i sa svojim vršnjacima, nastavljajući da usavršava svoju tehniku i taktičko znanje.
– Prošao sam kroz sve reprezentativne selekcije mlađih kategorija, a razlika između rada u seniorskoj reprezentaciji i onoga na šta sam do sad navikao je očigledna. Kvalitet, pristup treninzima i sve one sitnice koje čine jednog vrhunskog sportistu, jasno se vide kada se radi sa starijim i iskusnijim igračima – istakao je golman „Save“.
U razgovoru o prelasku iz juniorske u seniorsku konkurenciju, Gošić ističe da još ne razmišlja previše o tome.
– Kod mene još uvek nije sve definisano, ali verujem da će vremenom sve doći na svoje mesto. Najbitnija je posvećenost, rad i upornost.
Svoj najveći kvalitet smatram da je pregled igre i procenat odbranjenih šuteva. Što se mana tiče, sigurno ih ima, ali trenutno ne bih mogao da izdvojim nijednu – kaže Gošić. Dodaje da im je selektor Uroš Stevanović poručio da će uvek pružati šansu mlađim naraštajima, a na njima je da tu priliku iskoriste.
Mihailo se nije našao na konačnom spisku za Evropsko prvenstvo. Na pitanje: „Kako si prihvatio činjenicu da nisi na konačnom spisku za Evropski šampionat i koliko ti ovo iskustvo znači za dalji napredak?“ odgovara ovako:
– Svestan sam svojih trenutnih mogućnosti i znam da u timu postoje golmani koji zaslužuju više i imaju mnogo više iskustva od mene. Iskreno, nisam se razočarao zbog toga, naprotiv – bio sam ponosan na sebe i na sve što sam do sada ostvario. Ovo iskustvo gledam kao dodatni motiv da još više radim, napredujem i stečeno znanje pretočim u bolje igre na terenu.
Velika mi je čast i privilegija boraviti i trenirati sa olimpijskim šampionima koje sam ja kao mlađi pratio i gledao. Ova ekipa je kombinacija mladosti i iskustva, mislim da zaista nema potrebe da ističem nikoga pojedinačno, jer su svi podjednako zaslužni za ovaj uspeh. Bio sam jako uzbuđen pre odlaska na pripreme, svi su me brzo prihvatili, trudili su se da se uklopim u ekipu, jer oni su pre svega veliki ljudi, a potom i šampioni – kaže juniorski vicešampion Evrope.
Dodaje da su mu saveti koje je dobijao uglavnom bili jednostavne i zabavne anegdote, ništa ozbiljno ili “pametno”, ali da su imali veliki značaj jer je tako osećao podršku i lakše se uklopio u tim.
– Govorili su mi o svojim iskustvima, objašnjavali da pritisak mora da postoji da bi napredovao, da je to normalna stvar i da ga treba gledati u pozitivnom smislu, kao vetar u leđa. A u Šapcu, kada branim, ne osećam nikakav pritisak – dodaje čuvar mreže Šapčana.
Na pitanje: „Kako iz ugla mladog igrača gledaš na nastup srpske reprezentacije na šampionatu Starog kontinenta, da li si očekivao zlato?“ Gošić odgovara ovako:
– Prvi put sam imao priliku da uživo gledam nastup seniorske reprezentacije, i moram da priznam da je Beogradska arena dodatno doprinela tom iskustvu. Svaku utakmicu sam pratio sa tribina, atmosfera je bila fantastična, navijači su pravili neverovatan ambijent, a igrači u bazenu su pokazivali svoje majstorije. Baš sam razmišljao: juče sam sa njima trenirao, a sad ih gledam uživo, i stvarno mi je bilo odlično.
Iskreno, nisam očekivao zlato. Postoji ona stara izreka da ne možeš dva puta pobediti istog, jakog protivnika na turniru, ali mi smo ipak uspeli. Drago mi je što nisam bio u pravu. I dalje mi je neverovatno da smo uspeli da se izborimo za titulu i da sve ono za što smo trenirali i pripremali pretočimo u uspeh. Bilo je to jedno nezaboravno iskustvo koje ću dugo pamtiti – dodaje Mihailo, sa osmehom koji govori koliko mu ovaj momenat znači.
Trenutno jedan od najpopularnijih i najatraktivnijih srpskih vaterpolista je debitant na ovom Evropskom šampionatu, Milan Glušac. Golman Novog Beograda je svoj prvi nastup za seniorsku reprezentaciju ostvario upravo u Beogradskoj areni. Prikazao se u najboljem mogućem svetlu, uknjižio je fenomenalne odbrane o kojima se i dalje priča. Dobio je nadimak „ministar odbrane“. Prvenstvo je započeo kao drugi golman, skroman i smeran Milan Glušac je strpljivo čekao svoju priliku, kad mu se ukazala maksimalno je iskoristio, zamenivši Radoslava Filipovića na golu Srbije. Šampionat Starog kontinenta je završio u idealnoj postavi prvenstva, sa epitetom naslednika Branislava Mitrovića i Gojka Pijetlovića.
Komentarišući učinak mladog golmana, Mihailo je istakao da je od njega očekivao takvu požrtvovanost.
„Iskreno, očekivao sam to od njega. Poznajem ga, delili smo sobu prva tri dana na pripremama. Mislim da nije imao nikakav pritisak, jer je nov u svemu tome i nije imao šta da izgubi. Upravo je to, po mom mišljenju, bila velika prednost u odnosu na ostale. Iskoristio je priliku, pokazao se i bio zaista odličan. U trenucima kada je bilo najteže, bio je vetar u leđa celoj ekipi.“
Talentovani golman „Save“ osvrnuo se i na svoje ambicije u narednom periodu, ističući da mu je najveći san nastup na Olimpijskim igrama.
– Cilj mi je da me selektor uvrsti u tim koji će nastupiti na Olimpijskim igrama 2028. godine i, naravno, da osvojim to najveće sportsko takmičenje. U naredne dve godine želim da se izborim za mesto prvog golmana VK „Šabac“, kao i da budem redovan učesnik svih priprema seniorske reprezentacije – istakao je branilac gola šabačke ekipe.
Mladi čuvar mreže naglasio je da je veliki deo svog dosadašnjeg napretka duguje trenerima sa kojima je sarađivao tokom karijere.
– Zahvalan sam svim trenerima sa kojima sam do sada radio, jer su dali veliki doprinos mom razvoju. Ipak, posebnu zahvalnost dugujem Milošu Popoviću, Nemanji Ličaninu, Emilu Nikoliću, Miodragu Miroviću i Miroslavu Petroviću – poručio je on.
Gošić je dodao da, pored trenera, najveću podršku na svom sportskom putu ima od porodice i prijatelja.
– Porodica mi je na prvom mestu i ona mi daje najveću snagu. Uz njih, tu su i prijatelji sa kojima treniram, ali i prijatelji iz privatnog života koji me stalno bodre – zaključio je mladi golman.
Obraćajući se mladim šabačkim sportistima, poručio je da je najvažnije da veruju u sebe i da budu istrajni u radu.
– Poruka mladima je da rade na sebi i da veruju da će se njihov trud isplatiti. Nekome će se rezultati pojaviti ranije, nekome kasnije – sve zavisi od toga kada će se kockice složiti. Najvažnije je da ne odustaju, već da nastave da se trude i vredno rade.
Pored reprezentativnih uspeha osvrnuli smo se i na klupske rezultate. Mihailo je ovu sezonu započeo sa dodatnim motivom kapitena, nažalost, došlo je do smene. Kapitensku traku je preuzeo Luka Vojinović.
– Za mene je kapitenska traka uvek predstavljala privilegiju. Nažalost, došlo je do promene, jer je trener smatrao da se u jednom trenutku nisam ponašao u skladu sa ulogom koju sam imao u ekipi. Svakako, ovo će mi poslužiti kao nauk i dodatna motivacija da u budućnosti budem još bolji – poručio je bivši kapiten „Save“, Mihailo Gošić.
O polusezonskom uspehu je govorio i tadašnji predvodnik igre u bazenu, ističući da je ekipa od samog početka sezone verovala u dobar rezultat.
– Naš tadašnji trener Miodrag Mirović još na početku sezone rekao nam je da postoji mogućnost da nam žreb donese nešto lakše rivale. Kako je vreme prolazilo i kako smo zaista izvlačili takve ekipe, sve više smo počinjali da verujemo u taj scenario. Bili smo spremni i očekivali smo da ćemo se plasirati na završni turnir Kupa Srbije. Imali smo i dosta sreće kada je žreb u pitanju, a sve utakmice igrali smo na domaćem bazenu, što nam je dodatno pomoglo. Može se reći da nas je i sreća pogledala.
U borbi za plasman na F4 Kupa Srbije, ekipa mlađa od sedamnaest godina, eliminisala je tri superligaša što dodatno ističe kvalitet i potencijal koji poseduju mladi šabački vaterpolisti.
Govoreći o nastupima u Prvoj A ligi Srbije, istakao je da ekipa nije u potpunosti ispunila očekivanja.
– Iskreno, moglo je to mnogo bolje. Naš cilj je bio prvo mesto, ali nas je već prva utakmica na domaćem terenu poremetila. Protiv „Spartaka“ smo imali rezultat i dobru priliku, ali smo na kraju izgubili sa jednim golom razlike. Posle toga stvari su krenule u drugom pravcu i trenutno više nemamo realne šanse da se plasiramo u Superligu. Do kraja sezone igraćemo, uslovno rečeno, revijalno – poručio je Gošić.
Krajem predhodne godine generacija 2008. godište i mlađe je postala i vicešampion države. Jedan od osvajača srebrnog odličja je i moj sagovornik koji je istakao nezadovoljstvo zbog gubitka u finalnom meču, očekivali su odbranu zlata. Izabranici Živka Gocića su pružili snažan otpor u tom duelu i pokazali zbog čega su dostojni titule državnog prvaka.
„Ekipe „Košutnjaka“ i „Save“ su veoma slične po kvalitetu, ali sreća je bila na strani Beograđana te večeri.“
Za kraj, smo prokomentarisali smenu trenera. Početkom godine, dirigentsku palicu je preuzeo Miroslav Petrović, po odlasku Miodraga Mirovića u Novi Beograd. Govoreći o uticaju trenera Mirovića na ekipu, istakao je da je postavio visok standard i autoritet koji su svi morali da poštuju.
– Mimi je uveo red i standard koji smo svi morali da poštujemo. Svi smo ga slušali, znali smo da svoj posao obavlja maksimalno ozbiljno i posvećeno, pa smo i mi shvatili ozbiljno njegov dolazak. Nakon što je otišao, ekipa se malo opustila. Smatram da treniramo ne zbog trenera, već zbog sebe – ali kako ko to shvati. Trener nas može usmeriti i reći nešto što ne znamo, ali u suštini, na treningu smo mi sami sebi najbitniji i sami moramo da se motivišemo i težimo ka napretku. Kada je on bio tu, terao nas je da treniramo, ali pošto je otišao, mnogi su se opustili – rekao je Mihailo.
Svakodnevni treninzi šabačkih vaterpolista zasnivaju se na plivanju, taktici i šuterskom delu treninga. Treneri golmana koji su zaslužni za dobru spremnost čuvara mreže Šapčana su Stefan Živojinović i Veljko Ličanin.
Ove godine Mihailo je poneo titulu i najboljeg sportiste Podrinja, a uručeno mu je i priznanje od Sportskog saveza grada Šapca za postignute rezultate.
Mladom Šapčaninu, Mihailu Gošiću, želimo puno sreće i uspeha u ostvarenju svojih želja!
Isidora Cvejić
