RIJALITI SRBIJA
Pobeda nekih novih, mladih, likova na izborima u Crnoj Gori (parlamentarnim) i Bosni i Hercegovini (lokalnim) odjeknula je u Srbiji kao bomba. Sa pitanjem (izgovorenim i neizgovorenim): Da li je to moguće? Milo i Dodik dva krajnje autoritarna vlastodršca pukli na izborima koji su se održali po njihovim pravilima, kontroli izbornog procesa i medija, sa svim onim silnim novcima koje su pokrali pa sa istim sve ove godine kupovali glasove, sa teškom artiljerijom svojih stranačkih vojnika na svim poljima… Izgleda da su u komšiluku obični ljudi progledali i odlučili da biraju a ne samo da glasaju. I izabrali su. U Crnoj Gori Dritana Abazovića, mladog političara (35), Albanca građanske provenijencije (i Aleksu Bečića, socijaldemokratu, 33) a u Banjaluci, glavnom i najvećem gradu u Republici Srpskoj, Draška Stanivukovića, mladića od 27 leta ali sa zavidnim stažom u političkom delovanju (odbornik, poslanik, aktivista na terenu). Abazović je jezičak na vagi (praktično odlučujući faktor) u novoj parlamentarnoj većini u Skupštini Crne Gore kao i u vladi (potpredsednik), Bečić je predsednik Skupštine a Stanivuković je postao gradonačelnik Banjaluke. Treba reći i da je poraz Bakira Izetbegovića i njegove stranke SDA u Sarajevu od strane građanske koalicije fantastična stvar. U Srbiji s jedne strane neverica a s druge optimizam. Ovdašnja vlast se pravi mrtva, u fazonu šta se to nas tiče, a opozicija podvriskuje od radosti jer ako u našem okruženju dolazi do promena na političkom i društvenom nebu onda je to, je li, moguće i u našem tamnom vilajetu. Da li je to baš tako? Ovi momci i njihovi saradnici su se godinama borili kao lavovi protiv lopovskih režima u svojim državama, nisu bojkotovali izbore, nisu mrsomudili sve na divanu čibuk pušeći, nisu čekali da se gospodar smiluje i otškrine im neki medijski prozorčić, da se steknu “savršeni” uslovi za izbore već su pokušavali stalno i uporno i konačno ubiru plodove tih napora. Ovde u Srbiji još uvek glavnu reč u opoziciji vode oni koji su predugo u toj igri, bez opipljivih rezultata, uglavnom neomiljeni kod građana. Tek u poslednje vreme stidljivo se probijaju mlade snage iz udruženja građana Ne davimo Beograd, Pokreta sobodnih građana, stranke Zajedno za Srbiju… Dobrica Veselinović (NDBG), Pavle Grbović (PSG) Nebojša Zelenović (ZzS) i njihovi saborci su možda onaj plamičak na kraju tunela, relativno novi akteri na političkoj sceni od kojih su neki kao Zelenović bili u prilici da pokažu šta znaju i umeju (gradonačelnik Šapca šest godina, izuzetno uspešan, nakon smene od strane naprednjačkih bandita Šapčani ga već prave od blata) , bez obzira na sveukupnu očajnu situaciju u državi i društvu. Oni kao ideju vodilju imaju onu čuvenu poruku: Misli globalno, radi lokalno! Pokazati ljudima da tamo gde žive treba i da odlučuju kako će i na koji način svoj i život svojih sugrađana urediti, da svima bude dobro. Boriti se svakodnevno za čistiji vazduh i vodu, za zelene površine, za više posla i veće zarade, na demokratski način. A onda aktivno učestvovati u promenama u celoj državi, zalagati se za evropske vrednosti i standarde i članstvo u Evropskoj uniji, dati svoj doprinos u rešavanju kosovskog problema, kad dođe vreme birati a ne samo glasati. Pred regionalnim mladim lavovima je veliki posao i možda će teret koji će morati da nose biti pretežak za njihova nejaka pleća ali treba verovati i nadati se da se oni neće predati i da će se kao i dosad boriti za sve ono zbog čega su i prepoznati kao drugačiji od prethodnika, da će biti pošteniji, da će slušati građane a ne kriminalce i opskurne tipove iz senke, da neće praviti trule kompromise i da se neće pokvariti, da neće postati tek papirnati tigrovi. Naši, pak, mladi lavovi tek treba da dođu u priliku da pokažu koliko su bolji od ovih koji sada vladaju Srbijom (što na prvi pogled ne izgleda kao previše težak zadatak, ali već na drugi…), pred njima je puno rada, odricanja, rizika i izazova ali ako su pravi šanse da ostvare ono za šta se zalažu rastu svakom danom a koliko će ljudi to prepoznati i u to poverovati saznaće se na izborima. A izbori u Srbiji pod šapom Aleksandra Vučića neće nikada biti sasvim fer i slobodni kao ni mediji kao ni sve ostalo-institucije (policija, pravosuđe) a atmosfera naizgled nepremostivih podela u javnosti biće još dugo prisutna. Ali, borba mora biti neprestana jer demokratija (čitaj:sloboda) se ne dobija na tacni, ona se osvaja. Korak po korak. Ovi satrapi koji gospodare našim životima, nesposobna banda klimoglavaca, dupeuvlakača, naprednjačkih lažova i lopova na čelu sa Vrhovnim Ološem neće se lako predati. I oni imaju svoje “mlade lavove”, eno ih u Skupštini Srbije i kojekude, ali to zapravo nisu lavovi već papagaji koji ne znaju ni gde su sve šuplji a kamoli šta drugo. Njihove starije partijske SNS kolege su tek pre neki dan sišli s drveta ali se majmunisanja nisu odrekli. Kao i svoje radikalske retorike i ponašanja. Samo da im ne padne na pamet da uđu u tenak (onaj ruski, poklonjeni T-72) jer to je onda katastrofa u najavi. Što se naših mlađahnih lavova (i lavica) tiče moraju znati da im predstoji dugotrajna borba protiv nadmoćnijeg neprijatelja ali i da je lako postati tigar od papira a da lav “ili jesi ili nisi”.
Piše: Dragan Karalazić