Odbrana i poslednji dani…
Album Grupe „Idoli“ – „Odbrana i poslednji dani“, još iz davne 1982, proglašen je za najbolji album jugoslovenskog roka u 20. veku. Tada je jugoslovenski rok bio u samom vrhu Evrope, a nešto je posustao u ovom veku. Simbolično, nagovestio je raspad tadašnje SFRJ, a umnogome ostao i opomena za sadašnjost i budućnost Srbije.
Elem, u junu lipe cvetaju, dok, na primer, u Poljskoj cvetaju u julu. Kod nas ovaj mesec je u znaku Vidovdana, ma šta to značilo, još od kosovskog mita pa nadalje. I zato već prvog juna desio se veliki protest u Novom Sadu zbog unižavanja najstarije novosadske gimnazije, „Jovan Jovanović Zmaj“, okosnice obrazovanja, kulture i nauke, ne samo ovog grada nego i Srbije.
Veličanstven skup učenika, bivših đaka, profesora, ali i slobodoumne javnosti da se ne dozvoli kulturološko pogubljenje škole koja trpi nasilje režima. I to od direktora koji bi po svim propisima trebalo da bude udaljen iz školstva. Kao rezultanta njegovog delovanja učenici su bili primorani, bez valjanog obrazloženja, da nastavu pohađaju u tri druge škole, u trci da stignu na časove, a gde nema odovarajućih uslova.
Uz to, suspendovano je šest profesora, naprasno je nađena zamena za 30 razrednih starešina na bolovanju, a sve u stilu osvete loših šaka i loših ljudi. Da, to se dešava u Srpskoj Atini, tamo gde je počeo veliki otpor režimu zbog korupcije koja je odnela 16 života. Prođe i prvu juni, 19 meseci od pada nadstrešnice, a nula optuženih i odgovornih.
I nije samo „Jovina“ gimnazija na meti ostrašćenih čuvara vlasti i privilegija, tu je i Peta beogradska, osnovna škola u Mirijevu i još mnoge škole gde je sticajem okolnosti otpušteno na stotine prosvetnih radnika. Naravno, tu je i odmazda prema slobodnim i pobunjenim univerzitetima, kao i vandalski upad policije u Rektorat i Filozofski fakultet u Beogradu, a slično je bilo i u Novom Sadu, Novom Pazaru… A postoji ustavna odredba o autonomiji visokog školstva.
Studenti su pokazali da su najveća brana ovakvoj vlasti, korumpiranoj, neodgovornoj i nedorasloj vremenu u kome živimo. Četvrti skup na Slaviji bio je pokazatelj odnosa na političkoj sceni Srbije, sa oko 200.000 prisutnih, samo na jedan poziv studenata, i uz sve opstrukcije vlasti. Prethodno je 28. decembra sakupljeno 400.000 potpisa građana, koji su povezani i umreženi u širi front protiv ovakvog režima.
Sada preostaje dalja razrada priprema za izbore, evidetiranje onih spremnih da budu kontrolori na 8.200 biračkih mesta, ali i za druge aktivnosti u izbornoj borbi za koju režim ulaže sve. Međutim, iako nadležni u ovom slučaju za raspisivanje izbora, predsednik države Aleksanadar Vučić, najavljuje izbore na jesen, ne može mu se verovati. Jer po istraživanjima javnog mnenja zaostatak njegove koalicije je oko deset procenata, tako da teško to može nadomestiti krađom, ucenama, podmićivanjima, uvozom birača…
I dok je, pre svega, državna kasa u njegovim rukama, teško da će se odreći tog preimućstva plus svih ostalih poluga države, policije i vojske kao poluga sile, javnih preduzeća i tzv. institucija. Po zakonu mandat kao predsedniku države ističe mu u aprilu naredne godine, a mandat ove Skupštine daleke 2028.
Posle svega bilo bi dobro da studentski pokret preduzme i odgovarajuće korake, da bude inicijator a ne posmatrač, sa čekanjem šta će perdsednik preduzeti, a obično on to radi samo za sebe i svoju stranku. Možda bi neka forma referenduma, sa potpisima milion ili dva građana bio dovoljni argument da se izbori raspišu. Ili još jedan, ali mnogo masovniji skup od pola miliona građana koji se neće razilaziti, bio dovoljno da se ispoštuje volja nosioca najviše, suverene vlasti – građana. Krajem juna, pred Vidovdan najavljen je i veliki skup podrške vladajućoj koaliciji, ali to do sada nikako nije prevazilazilo nekoliko skupova koji su studenti organizovali.
Dragan Eraković
