Litijumske i druge igre
Nakon četiri manja protesta protiv kopanja litijuma, u drugom talasu, najavljen je protest ispred RTS prvog septembra. Ovoga puta sa zahtevom za objektivnim izveštavanjem javnog servisa o litijumu i protiv hapšenja ekoloških aktivista da navodno podrivaju ustavni poredak.
S druge strane predsednik države Aleksandar Vučić najavio je sedmodnevnu turneju po zapadnoj Srbiji, razgovore sa građanima, ali je i dodatno raspirio temu o atentatu.
Pokazalo se, u prvom talasu protesta, masovni otpor kopanju litijuma u Jadru, ali ne manje vidno isplivalo je da Srbija itekako ima problema sa vodosnabdevanjem. Oko milion stanovnika nema pijaću vodu, što to pogotovo teško pada u ovim tropskim danima.
I da zlo bude veće pokazalo se da brojne gradske i druge deponije gore, da ni to pitanje nije rešeno kako bi trebalo, a tek šta očekivati sa najavljenim rudarenjem u Jadru ili Homolju sa milionima tona jalovine.
S druge strane vlast sve čini na propagandi u korist Rio Tint, pa predsednica Supštine Ana Brnabić izjavi da su ovo protesti „protiv nauke i zdravog razuma“.
Na sve ovo u igru se ubacuju miijarde evra, navodno ukupno 15 milijardi podsticaja Srbiji, ali, kako navodi „advokat SNS“ Vladimir Đukanović, ukoliko dođe do obustave projekta Jadar međanarodnom arbitražom Srbija bi izgubila dve do tri milijardi evra.
Međutim, još ranije, 2021, predsednik Vučić je govorio o sličnoj sumi, ali je onda, posle blokade Gazele, „stavljena tačka“. A nije, naprasno posle izborne krađe nastavlja se neviđena kampanja da se projekat realizuje.
Profesor Ratko Ristić navodi da je posle zamiranja ove teme Rio Tinto uložio dodatnih 260 miliona evra, a nije u pripremne radove, samo je pitanje kuda i kome su ove pare otišle. Milijarda evra je ogroman novac za Srbiju, sa budžetom nešto manjim od 20 milijardi evra, i BDP od oko 70 milijardi evra. Međutim, ove cifre se olako shvataju za državnu vlast koja je u proteklih desetak godina, na primer, izgubila barem milijardu evra po međunarodnim i drugim arbitražama.
Milijarde evra se gube u tzv. javnim nabavkama zbog direktne pogobe. Pa onda ne čudi da putevi koštaju dva-tri puta skuplje od tržišnih cena, ali je važna „partijska i ina ugradnja“.
Ili, kako to da PIO fond izgubi gotovo milijardu dinara zbog „ćutanja i propusta u radu“, a ima sve moguće pravne službe.
Još nije obelodanjen ugovor o rudarenju u Boru i Majdanpeku, ali sem plata radnicima Srbija ubira mizernu rudnu rentu od pet odsto, dok kineska kompanija ubira visoke profite. Slično je i sa NIS-om gde ruska kompanija besomučno crpi naftu i gas u Vojvodini, što je delom dovelo i do zagađenja izvorišta pitke vode.
Ne zna se koliki su profiti Beograda na vodi, a sigurno da je država izgubila silne pare dajući najkvalitetnije zemljište i obezbeđujući infrastrukturu. S druge strane čitava jedna ekipa u vlasti i oko vlasti bezobrazno se obogatila, i nikom ne pada na pamet da ih oporezuje ili pita kako su to stekli.
Kad je SNS dolazio na vlast poenta je bila borba protiv korupcije. Primera radi uhapšen je Miroslav Mišković, i gle čuda, ništa mu nije dokazano, a pitanje je koliko je dobio obeštećenje za vreme provedeno u zatvoru.
O dvostrukim aršinima ove vlasti dovoljno je pomenuti Milana Radoičića, kako reče predsednik “nije akademik“, ali on uživa život na slobodi u vili na Dedinju, a predmet Banjska se još krčka. Slično je i sa vlasnikom Jovanjice Predragom Koluvijom, „šta je to tona marihune“ kako reče predsednik, „nije deset“.
To je ta druga ekonomija, mimo priča o „ekonomskom tigru“, već pljačka nad pljačkama, onoj legalizovanoj u rukama domaće vlasti, dok je povik na strane „plaćenike i domaće izdajnike“.
Dragan Eraković
