Pa, dobro bre, Lončaru, sto mu migova 29, kakva je ovo pizdarija sa fotografijama?
Kakva pizdarija, koje fotke, šefe?
Ove što je Velja objavio, na kojima si ti sa „zemuncima“, sa kriminalcima, jebo te fotograf koji te slik’o!
A, pa to je mala proslava posle uspešne operacije, u pitanju je Dućin tata, Spasojević senior.
Ama, nesrećo, šta si ti proslavljao kada si u to vreme bio tek student i operisao po „Studenjaku“ ženske iz večeri u tajnosti? Za tu sam fotku već na konferenciji za štampu pojeo govno, ali šta si operisao na bazenu u Šilerovoj sa dilerima droge i ubicama?
Auuu, jeste šefe malo sam se zbunio oko tih datuma, to je bilo vreme kada ste i vi često bili u Šilerovoj i igrali šah sa tim likovima sa slike dok sam ih ja krpio posle burnih „žurki“.
Tiše, jebo te skalpel, to je najstroža tajna, to se nikad i nigde ne govori. Ja sam čist kao suza male bebe. Nemam i nisam nikada imao bilo kakve veze sa kriminalcima, kad bi se zezali naravno ali sve je to moja mračna prošlost o kojoj niko ne sme ništa da sazna. A tebe će mediji da naguze pa ti vidi. Spasao sam te onomad za onaj helikopter ali sada se sam snalazi. Meni su, bre, predsednički izbori pred vratima, ne znam gde mi glava.
Ali šefe, ja sam nezgodan svedok?
Ti znaš, Lončaru kako svedoci lako nestaju s lica zemlje. Kao kod Dejvida Koperfilda: sad ga vidiš – sad ga ne vidiš.
A Velja, šefe, šta će biti s Veljom?
Velju ću ja da pošaljem na planinu, na Jelicu, pa neka tamo čeka „oslobođenje“. Znaš šta mislim?
Znam šefe, itekako znam.
Onda na svoj radni zadatak a ja odoh da se vidim sa ovim mojim dilerima… oh, Bože, sa mojim ministrima da malo zalijemo ove najnovije migove i ostala oružja i oruđa što nam je Lukašenko poklonio a koštaće nas kao i ona prethodna kao svetog Petra kajgana. I da malo udaramo u ratne bubnjeve kao 90-ih, čisto da zabavimo narod. Što rekao drug Sloba: ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo. A onda se pojavljujem ja kao neočekivana sila i rešavam stvar i kažem glasno da me moji sponzori dobro čuju: Mir, mir – niko nije kriv!
